У СУСРЕТ ЈУБИЛЕЈУ ИЗЛОЖБЕ АКВАРЕЛА

Галерија Културног центра у Шапцу

Трагајући за упечатљивим изразом у традиционалној техници извођења ликовних дела воденим бојама на папиру, која подржава суптилне и транспарентне партије, 83 аутора из многих места у земљи,одазвали су се на 29. групну изложбу акварела, приложивши 122 рада. Жири, у саставу: Ненад Којић, сликар из Београда, Соња Петровић Јагић, историчарка уметности из Шапца и Љубица Јелисавац, историчарка уметности из Београда, председница, за 29. изложбу изабрао је радове 39 аутора. Својим избором, жири је настојао да подржи различите приступе акварелу како би увид у то шта је све данас акварел, овде и сада, био потпунији. Квалитетом идеје и реализације истакла се неколицина аутора, а награду, овом приликом, деле Јелена Трајковић Попивода (Београд) и Михаило Глигорић Глиша (Београд). Акварелисани цртеж Јелене Трајковић Попиводе, својеврсна, донекле арабескна, разрада контура људског тела у покрету, подстиче размишљање о повезаности животворних супстанци, виталности, односно о складу и трајању – унисоно кретању и токовима четкице, воде и пигмената у самој акварелској техници. Награђени пејзаж Михаила Глигорића Глише, дат у најбољој традицији акварела, комплексна је композиција у погледу планова, перспективе и валерских својстава, уз остварени пожељни рафинман представе.

У ужем избору за награду био је и Драгиша Маринковић (Шабац), који већ дуже време експериментише са третманом, хатрије и њеном структуром што резултује перфорираном, хаптичном подлогом за сликареву интервенцију. Ово није једини пример иновативнијег приступа техничким аспектима, укључујући и структуру хартије, на изложби. Већином су, ипак, заступљени класични третмани и уобичајене теме: махом пејзажи. Манифестације пластичког слоја дела варирају од сведених апстрактних композиција до засићених и динамичних, експресивних структура. Од мањих до већих формата, од илустративних до симболичких приступа и оријентација… Од осведочених мајстора акварела, предвођених, у овој поставци, нажалост, преминулим Душаном Ђокићем (Београд) и Љубомиром Милојевићем (Требиње), до оних који тек откривају тајне ове дисциплине.

У години јубилеја Културног центра Шабац, у предворју јубилеја саме изложбе акварела, 29. изложба указује на знатан значај ове древне и захтевне технике, како у погледу локалне средине тако и региона.

Континуирано афирмишући њене достојне изданке у пракси и на сцени, одражава постојаност и оданост организатора програмима и традицији, упркос свим менама у сфери уметности и културе.

Љубица Јелисавац, историчарка уметности