Седећи пред белином папира, како бих написала неколике реченице о изложби Милице Алимпић Илић и Александра Џинга из Прилепа, схватила сам да моја сарадња са Милицом траје веће више од 15 година. Пратећи њен рад, врло комплексан и необичан, пратила сам и рад ликовне колоније Накучани, коју она врло успешно организује већ више од десетак година. Ове године упознаћемо и македноског аутора Александра Џинга, сјајног уметника са богатом биографијом и учесника овогодишње колоније Накучани.
Случајно или не, ова два врсна уметника представљају се шабачкој публици као фигуративци, као сликари чија инспирација је окренута женског фигури и њиховом специфичном ликовном рукопису којим они сликају и представљају жену као инспирацију.
Пред нама је изложба симболичног назива. Нити. Које их повезују, Милица са својим балеринама , акробаткињама, жена у покрету, ствара своју причу која пријемчива и која просто привлачи својом ведрином и шармом. Изложена остварења Миличина индиректно упућују на зрео и утемељен уметнички став ауторкин, осећајност и изузетну сензибилност.
Сликарски опус македноског уметника чини компактну и концепуталну целину, са појавом неколико константи које представљају специфични изражајни језик овог аутора – минималистички концепт, референцијалност, сликарски поступак који је тако свеж и сензибилан као и женске фигуре на њима. Метафорична и еспресивна својства његових слика, асоцијативно уметсто наративног и чврсти елементи граде динамику и тензију слике, представљају специфични језик аутора.
Овом изложбом два сјајна аутора, Милица Алимпић Илић и Александар Џинго представљају своје сликарско стваралаштво које је у њима уједно и средство истраживања личног и интимног простора, односно конструкције унутрашњег простора у односу на спољашњост. Дубоко повезано унутрашњим нитима ова два аутора.
Шабац, 5. јул 2023. године Соња Петровић Јагић