Kao što čovek pokušava da pomiri u sebi sve svoje suprotnosti, tako i dva vajara, tj. vajar i vajarka, muž i žena, pokušavaju ovaj put da po prvi put krenu zajedno, u jednu veliku i odgovornu avanturu koja se zove samostalna izložba. Zajednička. Prvi put se predstavljaju Šapčanima
izložbom pod nazivom ,,Sinergija“. Milica Rakočević i Miodrag Samardžić. Vajari, supružnici, roditelji, samostalni umetnici. Kraljevčanka i Šapčanin, vredni, radni, obrazovani, neobični,
kritični, analitični, koračaju sigurnim i ozbiljnim vajarskim, umetničkim koracima, u potrazi za novim idejama, izazovima, materijalima, novim skulpturama.
Od zajedničkog života pa do ove izložbe već dugi niz godina njihovo stvaralaštvo se slilo u jednu Sinergiju kako su želeli da se nazove ova izložba. Milica je na doktorskim studijama na FLU u Beogradu i u septembru je na Kolarcu imala vrlo zapaženu izložbu ,,Oblicima o ženskosti“ a
Miodrag je završio master studije, i pre izvesnog vremena imao je sjajnu izložbu u galeriji Cepter u Beogradu. Njih dvoje su, naučeni od svojih profesora, prenosili duh zajedništva i međusobnog poštovanja, tako da je odnos prema varajstvu bio stalno praćen i ushićenjima na međusobnim napredovanjima. Vajarstvo, kao jedna od najstarijih likovnih disciplina u njihovom stvaralaštvu
dobila je jednu sasvim drugačiju dimenziju.
Na ovoj zajedničkoj, šabačkoj izložbi u galeriji Kulturnog centra radi se o delima najrazličitijeg,
problemskog interesovanja i medijskog izražavanja. A baš ta raznovrsnost kroji specifičnu
atmosferu koja nas omami čim pređemo prag galerije i utonemo u magiju ovih nesvakidašnjih
umetničkih dela. Jer sve te oblike, senzacije, predstave na jednom mestu, možemo doživeti na mnoge različite načine.
Milica, kojoj su…,,inicijalne ideje i oblici proistekli iz intezivnog iskustva kućnog porođaja,
odnosno priprema za taj događaj, gledanja veoma eksplicitnih video i foto sadržaja koji su danas lako dostupni, a koji su mi bili od neprocenjivog značaja za psihofizičku pripremu.
Vizuelnim jezikom pokušala sam da te senzacije prevedem u formalni izraz, koji govori o
ženskom iskustvu koje je na mnogim nivoima transformišuće.
Želim da ove skupture naglašavaju prelepu i neophodnu različitost koja je data između muške i ženske prirode, da su njihovo dopunjavanje i suživot u ljubavi neophodni.
Metodu svog vajarskog postupka mogla bih okarakterisati kao inverznu, jer se ponavlja to da od
malog lepog slučajnog dešavanja tražim rešenje za dati komad koji je u skladu sa trenutnim interesovanjima.“
Nisam mogla da ne citiram njene reči iz predgovora sa poslednje izložbe kojima ona na najbolji
način objašnjava svoje stvaralaštvo. Čista i jasna misao, intelekutalna i duhovna radoznalost, sjajno obrazovanje, marljivost, karakter i lična skromnost, samo su deo vrlina ove mlade vajarke.
Miodraga Samardžića poznajem još kao učenika Škole za primenjene umetnosti, gde je
pohađao klesarski smer. Neverovatno je savladao zanat, savršeno vlada skoro svim materijalima ali u poslednje vreme to su najčešće drvo i metal. I sve ono što njegove ruke i neverovatna mašta mogu da učine sa tim materijalima. Sloboda i virtuoznost s kojom se Miodrag upušta u koštac sa ovim materijalima omogućava nam da osetimo prostor i da vidimo mnoštvo asocijacija uzrokovano raznovrsnošću i bogastvom ovih ,,znakova pored puta“. Upotrebiti minimalna
sredstva u oslobađanju sopstvenih umetničkih vizija, ali i maksimalno pokrenuti posmatrača u pravcu slobode tumačenja.
Ova dva sjajna umetika svakako će imati šta da nam pokažu. Pored skulpture, vrlo su kreativni i vredni, zanatski potkovani i mislim da za njihovu budućnost,,nema zime“. Milica i Miodrag su umetnici koji nenametljivo i strpljivo, ali sigurno nalaze mesto u savremenim likovnim tokovi. U budućnosti će svakako biti potvrđena činjenica da su u pitanju ličnosti sposobne da unesu u njihova sinergiju i umetnost neophodan pokretački impuls koji će sprečiti njeno nestajanje u svetu lažnih vrednosti pohlepnog i dezorijentisnot čovečanstva.
Šabac, 30. oktobar 2023. godine
Sonja Petrović Jagić