Реченица која се приписује Енгру – Господине, цртеж то је пристојност, господине цртање је питање части. Ова се мисао бележи у историји уметности као једно од кључних мишљења о цртежу и његовом значају за целокупно ликовно стваралаштво. Ове и овакве уводне напомене важно је изрећи поводом традиционалне, 30. јубиларне изложбе цртежа коју организује Културни центар у Шапцу,  јер ова презентација најстарије ликовне технике инсистира на цртачкој аутентентичности и снази.

2023. година је година два значајна јубилеја. Шест деценија постојања и рада

Културног центра у Шапцу и три деценије у којима смо кроз изложбе цртежа под свој галеријски кров примили хиљаде радова, значајних српских цртача, еминтенте жирије са најпознатијим историчарима уметности, професора са разних ликовних академија а такође смо додељивили награде најбољим и најоригиналнијим уметницима.

Цртеж, вечити израз ликовности, указује се и данас подједнако снажно као и у прошлости, попут вида сећања. Улога цртежа у сликарству често има значај

бележења идеја. Иако, као основа чини почетак уметничког дела, често прераста својом изражајношћу пуку забелешку и постаје самостално дело. Износећи своја унутрашња хтења и замисли према сликаном објекту сликари често цртежом исказују своје најдубље и најесенцијалније доживљаје објеката или природе. Без боје, линијом и мрљом, употребом светлости и сенке стварајући помоћи контраста и сенке (бело,сиво,црно) дводимензионалну представу одређеног предмета и бића.

Модерна уметност често избегава овај основни, природни пут бележења. Она цртеж своди на плохе или линеарне представе састављене од правилно извучених линија, до геометријских тела.

Ове представе визуелно отварају нове просторе, али затварају оне друге, путеве ка романтичном али и личном емотивном сликарском ставу ради кога, у суштини, цртеж и настаје. Естетски и психолошки садржаји остају, али му недостаје емотивна и реална спона са објектом. Та рационалност и визуелна осмишљеност, као и избор елемената, а и сам начин изражавања удаљава цртеж од емотивне забелешке и одводи га у крајност друге врсте која понекад може да скрене у декоративност. Та врста декаденције која је по мом мишљењу све чешћа у савременој уметности осликава заправо стање духа у том истом свету. Насупрот том немиру и рационалиности задовољство га је видети у његовом праисконском, једноставном изворном облику. У њему сваки гест испуњава овоземаљско живљење, одише природом ствари и облика, и несумљиво носи лични печат ствараоца. Тачно да је различит приступ спонтатом и рационалном, ако је у питању и класични и реалистички приказ објекта, може да буде подједнако добар. Непосредност изношења, као и промишљеност с друге стране могу се спојити у високом квалитету и емотивности, постижући суштину мисли.

По својој суштини, цртеж је не само најмисаонији начин уметичког изражавања, ток мисли израженом линијом, него и најнепосреднији израз уметника сведен на саму суштину од које је саздан, и израз директоног и спонтаног изражавања, без посредника и помоћника, без маске и шминке. Он ништа не крије а све открива. Неко је рекао: „Говорећи, ја открикавам шта мислим.“, а то се може рећи и за цртеж. Јер он није само у функцији мишљења, него и мисао само по себи, откривање мисли. Због његове сведености, ограничености изражајних средстава у односу на реалност –

природу, Б.Даривал га је прогласио најапстрактинијим начином изражавања.

Овогодишња изложба, јубилирана 30. по реду организована је по позиву, историчарке уметности Соње Петровић Јагић. Позвани су сви награђени аутори у последњих десет година и аутори који су обележели својим радом и пристуством скоро на свим изложбама ову значајну изложбу цртежа током три деценије трајања.

Јубилеју у част и овогодишња изложба, тридесета по ред, нас уверава у непресушну виталност уметничких идеја и дела и исконску потребу уметника да њихова дела комуницирају са публиком. Ова изложба је имала селектора, само кад је додела награде у питању и то је академски сликар Небојша Ђурановић из Београда. Два сјајна аутора из Шапца, два мајстора цртежа су равноправно поделили награду на овогодишњој јубиларној изложби и то су Дејан Уларџић за рад под називом Сведоци мојих ћутања, у коме је он показао неочекивану виталност унутрашњег преображаја свежину израза и Михајло Глигорић Глиша за рад под називом Она, показујући да је

цртеж изражајна форма у којој он може да постиже уметнички врхунац и оствари потпуну аутентичност.

Аутори, учесници 30, Изложбе цртежа су показали да поседују високо приустну свест о неумитностима савремене технологије у областима других медија који се зналачки комбинују са визуелним, Са том свешћу, али и знањем и бескомпромисним радом уметници су на себи својствен начин подигли квалитет свих претходних изложби цртежа на веома висок ниво и константно показују веома високе резултате у областе цртежа као самосталне ликовне дисциплине.

Шабац, 19. јун 2023. године

Соња Петровић Јагић