Najstarija tematska izložba u galeriji Kulturnog centra u Šapcu ove godine ušla je u četvrtu deceniju trajanja. XXXI izložba pokazuje brojem učesnika i njihovih radova da među umetnicima širom naše zemlje i okruženja vlada veliko interesovanje za mali format, ograničenim u formu 20 x 20 cm.

Nije neophodno ovom prilikom govoriti o istorijskoj potki ove likovne forme, o njenom trajanju kroz vekove i značaju koji je odvajkada imala. Savremenost trenutka obezbedjena je sabiralištem heterogenih poetika, rukopisa, motiva i tehnika, koji su možda i najvidljiviji na izložbama ovog tipa. Ono što ovakve izložbe čini posebnim jeste, ne samo zadati format, nego nesto sušttastvenije što zalazi u domen nastajanja umetničkog dela. Nastanak male forme oduvek je podrazumevao veću prilježnost, intimniji odnos prema delu u nastajanju, drugačiji pokret ruke, emotivnost i nadahnutost koja se u trenutku pretvara u obličje artefakata, a sve to potpuno izuzeto od činjenice da se radi o prostornom „hendikepu. Umanjeni likovni zapisi tako postaju kratke ispovesti, dela koja ponekad zažive na velikom formatu, uvod koji nagoveštava razradu, svedočanstva meditacije,metafizike , prefinjene poetičnosti , svedene čulnosti.

Ova izložba revijalnog karaktera nudi mnoštvo različitosti koje se ogledaju u prefinjenom ili naglašenom kolorizmu, narativnosti ili sublimiranosti, ekpresivnosti ili geometrizmu, metaficizi ili konceptualizmu. Savremeni likovni vokabular očitava se i u upotrebi najrazličitijih materijala i tehnika, te tako nastaje izložba kojoj je različitost zapravo linija povezivanja. To pruža neograničeno bogatstvo u čitanjima izloženih dela i mogućnost raznovrsnih povezivanja i dijaloga sa delom i dela sa publikom, čime se zapravo zatvara krug smisla strvaralaštva. Nipošto ne bi bilo dobro da galerijski prostor postane mesto njegove nesvodljivosti, već mesto čija se prostornost u svakom smislu ovom izložbom proširuje.

Na ovogodišnji konkurs prispelo je 297 radova od 165 autora a tročlani žiri koji je radio u sastavu: Milica Antonijević, vandredni profesor na FLU u Kragujevcu, dr Ivana Jelić, slikarka iz Šapca i Sonja Petrovic Jagić, istoričarka umetnosti iz Šapca za izlaganje je odabrao 137 radova od 116 autora. Ove godine dodeljene su i tri ravnopravne nagrade – Dragiši Marinkoviću, iz Šapca za rad pod nazivom „Tragovi“, Lazaru Markoviću slikaru iz Novog Sada za skulpturu pod nazivom „Jezgro“ i Aleksandri Panović, ikonopiscu iz Beograda za rad na pergamentu „Isus Hristos“. Autori su iz drugačijih kulturnih i umetničkih sredina i tradicija. Dela su sadržajna, tematski, medijski i tehnički različita, ograničena su jedino formatom – minijaturom. Ove godine su nagradjena tri dela koja su dosta različita međusobno, kvalitetna, originalna, tako da su se na sebi svojstven način izdvojila od ostalih radova.