„Човек реши да нацрта свет.

Током година испуњава простор уцртавајући покрајине, краљевства, планине, заливе […].

Пред крај, он открива да тај стрпљиви лавиринт линија оцртава његов споствени лик.“

Х. Л. Борхес

Многи људи склони су разграничавању стварности, коју обилно чини путовање, посао, родитељство, свакодневица, од имагинарног света и маште који чине уметност.

Самостална изложба цртежа ,,Моји весели другари“ ауторке Весне Чипчић чини то

разграничавање неодрживим. Управо својим стваралаштвом и разлозима настанка

линеарно-површинских креација, уметница је показала (и доказала) да су та два света

делови исте целине. Услов је, наравно, да особа поседује таленат, спремност за рад и

љубав према ликовном изражавању, а Весна све те особине – има.

Први рад ,,Солиста“ настао је из жеље младе, будуће мајке, да изнад кревеца свог

првог детета, Ане, постави слику која ће бити ,,оличење радости и весеља“. Нижу се

радови, некада и на уштрб јела и спавања, али ,,љубавна авантура“ се наставља.

Весели, разиграни ликови кловнова, богат колорит, савршена усклађеност форме и контраста, експресивни покрет, гест и мимика њених циркуских забављача савршено потенцира дводимензионалност илустративне композиције. Задивљеној публици јасно

је да се уметност може наћи само на свом сопственом путу, створена руком вештог

мајстора и доброг уметника.

Радост која испуњава посматрача уметничког света Весне Чипчић равна је сопственом лику ауторке и широком, животном, топлом људском осмеху који је део ње и њених кловнова ,,Весели другари“.

Иванка Трифуновић