Поводом обележавања Дана града Шапца Културни центар је огранизовао изложбу слика Љубомира Попадића који се први пут самостално представља шабачкој публици. Отварању изложбе присуствовао је градоначелник Шапца др Александар Пајић.
Изложбу можете погледати до 9. маја, улаз је бесплатан.
Љубомир Попадић
Рођени Зрењанинац, школован на Академији ликовних уметности у Новом Саду свој залив, чаробно Јадранско море и црногорски планински крш. Инспирацију за свој богат приватни и професионални живот је из војвођанске равнице заменио за прелепи Бококоторски.Делима славних мајстора сликарства. Учесник је и добитник великог броја стручних награда на сликарски опус деценијама црпи и из путовања, обилазака светски познатих музеја, дивећи се домаћим, регионалним, иностраним колонијама, симпозијумима и изложбама.
Попадић припада оној групи уметника који уживају у животу, сликају оно што их окружује, ослушкују дамаре природе преносећи своје импресије на платно аутентичним уметничким рукописом. У основи сваког његовог дела је цртеж, цртеж од кога све почиње. Током даљег процеса сликања, он се препушта грађењу слике, слободном изразу, сенчењу и колориту.
У центру његовог интересовања је нестварно лепа Бока која га надахњује и којој се увек враћа. Моћне планине које се осликавају у мору, барке које се њишу, столетне камене куће, кровови и фасаде чаробних приморских градова, торњеви и звоници цркава и манастира који поносно израњају из градског језгра. Пратећи свој унутрашњи импулс, гради слику суптилним тонским градацијама преносећи на платно сензације из природе које опијају његову душу.
Динамика линије сугерише емотиван приступ и решеност уметника да се импресија што верније пренесе. Иако сликама не промиче ни једна фигура, посматрач може да осети звукове и енергију града, мирисе мора, хук таласа који ударају у стене и дашак ветра који струји уским улицама.Топла палета, сенке, светлост која обасјава море, архитектуру и планине доприносе да посматрач још дубље утоне у ове магичне пејсаже. Боравак на Хиландару, спиритуално искуство и енергија Атоса су заувек оставили печат на његовом срцу. Циклус слика који је настао инспирисан манастирима са Свете горе има посебно место на овој поставци. Из портретисаних монаха и искушеника, вишевековних зидина и нестварних природних лепота исијава дух епохе и средњег века.
У духу сликара реализма значајно место у Попадићевом стваралаштву имају мртве природе. Патина, дах минулих времена, заустављени моменат и спокој осећају се у сликама на којима су приказани стари креденци, дрвени столови, искоришћени сликарски материјал и алатке, виолине, прашњаве боце, фењери, чајници, вазе са цвећем, посуде са воћем…
Симболика врата, капија и двери је вековима интригирала уметнике свих грана ликовне и примењене уметности. Попадићеве капије су затворене. Оне чувају интиму и мир институција и домова који се крију иза њих. Иако нису одшкринута и не откривају шта се иза њих дешава, сликар нам даје назнаке да ту тече живот постављајући са спољашње стране различите предмете ( бицикл, мотор, сликарски материјал, дрвене лутке…) који нам сугеришу да се тамо крије прошлост, садашњост и будућност неколико генерација.
Портрети, актови и прикази жена у ентеријеру и екстеријеру које је вешто овековечио Љубо имају вишеслојни карактер и симболику. Чулност, софистицираност, пулсирање живота и етерична атмосфера почивају на аутентичној поетици аутора као доброг посматрача унутрашњих бића портретисаних. Ненаметљиво и доследно, Попадић својим талентом, поетиком, широким распоном стваралачких могућности, мотивима и темама које обрађује побуђује присност између својих дела и публике. Све слике су обједињене у монументалну и хомогену целину, чинећи целу поставку импресивном.
Маја Шкаљац Станошевић, дипломирана
историчарка уметности
