Графичар, професор, сликар Никос Арванитидис се први пут представља нашој, шабачкој публици. Озбиљан уметник, који се полако од графике и цртежа одмиче једном необичном изложбом која у себи има специфичну технику (е) и сасвим апстрактну причу коју баш није лако препознати и сублимирати. Очито је да Никос експрериментише, размишља, слика, лепи, користи разне материјале и ствара несвакидашњу ликовну причу. Претходни циклус је био циклус графика и цртежа под називом Урањање и онда један заокрет, и потпуно је другачији, једна прича која је сасвим комплексна, и као што сам прочитала у једном тексту ова изложба не фокусира на људско биће као мерило свега, већ га посматра као један део комплексне мреже односа који укључује животиње, биљке, машине, технологију и материју.

Несвакидашњи назив изложбе- Ритам хибридне естетике : Био-електронска симбиозма упознаје нас са једним новим уметничким покретом-Биотехничка уметничка пракса (Био арт), а то је уметнички покрет који корисити живо ткиво, бактерије, живе организме и живу материју као медијум. Он често истражује етичке, друштвене и естетске импликације био технологије.

Морам признати да тако нешто необично и несвакидашње представљање уметничке праксе овог уметника нисам имала прилике често да видим, и такви уметници врло ретко “залутају” у нашу галерију. Радујем се сустрету ових радова са публиком и интеракцијом која ће свакако изазвати у њима много различитих осећања и размишљања, али то је свакако била и Никосова

намера.

Тема изложбе свакако није искључива. Слике су повезане са сећањима, од најранијих дана до данашњег доба. Везане су свакако за успомене и осећајност онога што је кроз свој живот и уметничко сазревање доживљавао. Ови радови су путовање кроз самог себе, оног чега се сећате, што ствара емоцију коју изражава ескпресивношћу, бојом, разним материјалима, цртежом и обликом. Посматрач на овој изложби је путник и ученик, а не само пуки конзумент. Пред овим несвакидашњем циклусом радова он се препушта и спознаје најпре дело дело пред којим стоји, као онда и самога себе. У некој врсти закључка бих на крају рекла да је Никос можда и нехотично, онако лахорасто, пријемчиво и елегантно спојио подрстек и мотив свог деловања, обрубио заједнички именитељ уметничког труда. И подарио нам сасвим нови циклус и нове радове. Честитам му на томе

Шабац, 8. септембар 2025.

Соња Петровић Јагић

Изложбу можете погледати до 22. септембра, бесплатан улаз.