Једна мала мозаичка ретроспектива
Мој први сусрет са Бисенијом Терешченко и њеном уметношћу десио се у Вишеграду и памтим своје усхићење мозаиком „Млада Босна“, који се налази изнад биоскопа „Dolly Bell“ у Андрићграду. Једна „непрегледна“ површина урађена у мозаику, композиција која просто вуче да се испред ње стоји и посматрају ти невероватни портрети. И од тада пратим са посебном пажњом њен мозаичарски пут и, без лажне скромности, могла бих рећи да је она уметница која је мозаиком изразила себе, своје биће и да годинама гради један сјајан узлазни уметнички пут, а од 2021. године своје знање несебично дели са студентима на предмету Мозаик у оквиру Високе школе за уметност и конзервацију при СПЦ у Београду.
Упознале смо се пролетос, на 30. изложби икона, и договор око организације њене самосталне изложбе већ дуже време је актуелан. И на наше велико задовољство, од 12. октобра 2026. године галерија Културног центра биће место на коме ће бити изложени њени мозаици из различитих периода, изложба коју је она назвала *Минула дела*, илити *Једна мала мозаичка ретроспектива*.
Постоје уметнички опуси који се не могу сагледати само кроз хронологију настанка појединачних дела. Њихова вредност почива у континуитету једног стваралачког сензибилитета, у истрајности уметничког истраживања и способности да се кроз различите временске периоде сачува препознатљивост личног израза. Изложба *Минула дела* Бисеније Терешченко биће управо такав сусрет са стваралачким памћењем.
Петнаестак радова, насталих у различитим периодима и стиловима, окупљени су у једну изложбену целину која пружа могућност да се сагледају поједини сегменти њеног мозаичарског стваралаштва. Ова мала ретроспектива није тек осврт на оно што је остварено, већ прилика да се кроз поновни сусрет са радовима препознају континуитет уметничке мисли, тематска разнородност и посвећеност медију мозаика.
Фигурација, (ауто)портрети и сакрални мотиви представљају значајне ослонце њеног уметничког интересовања. Људска фигура као неисцрпно поље уметничког истраживања, невероватни портрети и духовни садржаји који отварају простор за промишљање универзалних питања постојања, вере и трансценденције сусрећу се у медију чија је природа сама по себи блиска идеји трајања. Мозаик, са својом древном традицијом, носи у себи искуство бројних цивилизација и епоха, али истовремено остаје отворен за савремена уметничка читања.
Управо у томе лежи његова посебност. Од појединачних фрагмената, различитих по материјалу, боји и структури, настаје јединствена целина. Тај сложени процес подразумева не само техничку вештину и стрпљење већ и истанчан осећај за композицију, ритам и светлост, као и унутрашњу равнотежу слике. У мозаичком поступку сваки елемент има своје место и разлог постојања, а целина добија значење које превазилази збир својих делова.
У Бисенијиним радовима препознаје се управо таква посвећеност медију, али и свест о његовим изражајним могућностима. Фигуративни, а нарочито сакрални садржаји у последње време не остају само на нивоу представљања мотива већ постају простор уметничког промишљања и визуелног обликовања идеја. У њима се сусрећу материјално и духовно, традиција и лично искуство, ликовна дисциплина и стваралачка слобода.
Назив ове изложбе, *Минула дела*, носи у себи извесну временску дистанцу, али не и осећај завршетка. Минуло је овде пре свега оно што је већ створено, сачувано и потврђено кроз време. Њен стваралачки пут креће се од путености и еротичности, преко невероватних композиција и импресивних ликова разних светитеља, а ова мала ретроспектива показује радове који као да улазе у међусобни дијалог и остварују другачији однос са посматрачем.
Ова мала мозаичка ретроспектива зато није само поглед уназад. Она је сведочанство о једном стваралачком путу, о истрајности уметничке потребе и о медију који, баш као и уметност сама, од фрагмената ствара трајање.
Јер, оно што је једном обликовано Бисенијином уметничком руком не припада само прошлости. Оно наставља да живи у сваком новом погледу, а ову изложбу Бисеније Терешченко свакако не можемо гледати као осврт на нешто превазиђено, него као повратак делима која су и даље жива и актуелна. Она је све више препозната по њима и представља једну од неколико најбољих и најкреативнијих мозаичарки у нашој земљи и окружењу.
Шабац, 5. октобар 2026. године
Соња Петровић Јагић
Изложбу можете погледати до 22. октобра 2026. године.
