Мислим да је ово прва самостална изложба цртежа рађених у техници веза, којим се уметница Бранка Лалић, представља не само у нашој галерији него и у нашем граду. Изложба цртежа под називом „Не/видљива граница“ је наставак њеног докторског уметничког пројекта Структуралне композиције и форме–Реинтерпретација значења и технике веза у савременом сликарском делу. Бранка је неколико пута излагала у галерији Културног центра на изложбама цртежа и њени несвакидашњи радови су увек изазивали посебну пажњу и допадање шабачке публике. Задовољство је свакако у нашем галеријиском простору видети један сасвим другачији приступ цртежу, користећи вез као врсту занатског уметничког дела, тако да је цела њена изложба компилација традиционланог и апстрактног.
Бранка Лалић се одлучила да крене овим несвакидашњим путем, свесна тежине и захтевности поновог преиспитивања веза као занатске технике и апстрактног цртежа, тако да ликовна мембрана која апсорбује титраје човековог бивствовања и очитује се код Бранке у њеним цртежима-композицијама. Централни мотив, без пратећих детаља, истакнут је до врхунца могуће, можда и заглушујуће, величине на платну. Ипак „дисање“ префињеног веза и слојевитост позадине омогућено је разбијањем плитких простора и уочљиве модернистичке дводимензионалности „сукобима“ плаве, беле, црне и очаравајуће црвене боје. Ту се помаља један експресионистички звук , не толико у колористичким односима и додирима везених површина, колико у психолошком исијавању њених сјајних идеја. Захваљујући томе, унеколико је скрајнут одређен ниво декоративности ових радова. Специфичан стадијум тумачења сликарства Бранке Лалић, може се достићи при астралном прелету над историјом, садашношћу па и будућношћу.
Овај несвакидашњи садржај изложбе Не/видљиве границе има свој одговарајући израз у раскошној линији коју Бранка Лалић обогаћује и занатским вредностима, присутним пре свега у општој испуњености цртежима предивним везом, као и у акцентима пастелно колорисаних нити чији је задатак да нагласе или уоквире поједине партије. Непогрешиво решавајући постављене проблеме и дилеме , Бранка је дала изванредне композиције, успешно остварујући на сваком цртежу свој потпуно дефинисан став.
Бранка је, дакле, овим циклусом цртежа, по нужности ствари довршила један процес истраживања створивши затворен ментално визуелни систем. Но та затвореност, или тачније довршеност, система не претпоставља кретање у круг у освојеном простору цртежа, нити ограничености, ни окошталост. Напротив она, систем представља као добру основу са које се увек може кренути даље у нову авантуру са белином платна или папира и лавиринтима сопствене душе.
Шабац, 16. септембар 2024.
Соња Петровић Јагић
