Kada ogulimo sve slojeve društvenih očekivanja, šta zapravo ostaje naša istina, a šta je eho tuđih glasova?

U razgovoru o knjizi „Sram te bilo” Vanje Nikolić, zagrebale smo ispod površine jedne od najprisutnijih, a najređe izgovorenih emocija — sramu.

Iako na prvi pogled tema može delovati tako, ovo nije knjiga samopomoći. Ovo je duboka, emotivna introspekcija i suočavanje sa ranama iz detinjstva koje nas tiho oblikuju u odraslom dobu i diktiraju kako doživljavamo sebe.

Kroz devet upečatljivih priča ispričanih iz perspektive ženske vertikale, Vanja nas vodi kroz transgeneracijsko nasleđe utkano u svaku od nas. Razgovarale smo o pitanjima koja često tište, a retko ih naglas postavljamo:

Koliko smo zaista mi – mi, a koliko nosimo predačke obrasce i nemire?

Čiji su zapravo oni unutrašnji glasovi koji nam govore šta smemo, a šta ne?

Kako pronaći sopstveni unutrašnji glas kada nas sputavaju društvene norme, stid i strah od neuspeha ili od toga da budemo potpuno jedinstveni?