Већ дужи низ година на нашој уметничкој сцени, цртеж као појава и самостална дисциплина живи издвојен и помало скрајнут живот. То је сасвим разумљиво пошто је цртеж изразито лична ствар уметника, огледало његовог карактера без увијених форми и углавном лишен површних сензација. Галерија Културног центра у Шапцу овом 33. изложбом цртежа као да тражи одговоре, налази суштину, оставља трагове. Великом броју оних који су ове 2026. године конкурисали (89) за ову изложбу, ово је била полазна идеја за 127 радова који су приспели на овогодишњи конкурс, а које је прегледао трочлани жири у саставу: др Милан Пантелић, доцент на Академији примењених уметности у Београду, мр Саша Марјановић, сликар из Београда, и Соња Петровић Јагић, историчарка уметности из Шапца.
Широк је дијапазон уметничких интересовања у цртежу. Аутори граде свој свет инспирисани природом, животом и појавама у догађањима. При томе многи од њих не анализирају ствари, већ их синтетизују. Редукцијом стижу до упрошћене форме. С друге стране, ту су и они цртачи којима су занимљивост и оригиналност битан квалитет радова. Реч је о уметницима који владају линијом, речитом и сензуалном. Линијом која сеизмографски одашиље промене у доживљају и емоцији изузетних цртача који се својим радовима овог јуна представљају на 33. изложби цртежа у галерији Културног центра.
Изложба која је већ „загазила“ у четврту деценију трајања, својим квалитетом и добром организацијом од почетка рада па све до данас није изгубила ништа од свог ентузијазма. Што се тиче квалитета, он свакако током свих ових година осцилира, али чини се да је овогодишња изложба једна од оних које карактеришу висок квалитет и разноликост. На конкурсу је примљено 46 радова од 46 уметника из Србије, Републике Српске и Северне Македоније. Присуство бројних, међусобно различитих и само понегде додирних поетика сведочи о богатству цртежа и отворености за разноликост на овој изложби. Жири је имао тежак задатак када је додељивао награду. Међу ауторима прилично уједначеног квалитета издвојиле су се две ауторке: Миљана Кулић из Краљева и Емилија Јанчић из Београда, са два дијаметрално различита приступа цртежу. Њих две су својим цртежима показале како се снагом воље, цртачког умећа и талента исказује оно што се уме, жели и зна. И због тога је ова награда доспела у њихове руке.
Поред ове две равноправне награде, додељене су и три похвале следећим ауторима: Ани Црнославац, Младену Мићићу и Милки Вујовић. Тако је јасно да је овогодишња изложба показала разноликост, квалитет и могућност великог одабира уметника којима је цртеж једна од најважнијих ликовних дисциплина.