Ова изложба представља пресек тродеценијског трајања, сведочећи о истрајности и значају иконописа као живе традиције која спаја уметност и молитву. Посетиоци ће имати прилику да виде дела савремених иконописаца, као и радове који настављају канонску лепоту и дубину православне иконе.

30. Јубиларна изложба икона

„Најмлађа“ у циклусу тематских изложби које организује галерија Културног центра у Шапцу, 30. јубиларна изложба икона, у смутним временима, временима раздора, међусобног спорења и дубоких немира, открива нам, у духовном погледу, бесконачни и ненарушени мир — мир свевишњег света.

Иконе, као слике света и космичког устројства, са својим ванвременским и ванпросторним одредницама, наративног и дидактичког карактера, вековима нам приближавају кључне садржаје библијских, литургијских и хагиографских текстова, са циљем потврђивања Божје моћи у историји и над историјом. Оне представљају алегорије пренете конвенционалним знацима универзалног значења, остварујући утисак никада виђеног. Сједињују у себи онострани свет идеја и идеала са овоземаљским аспектима, у тежњи да човека приближе истини и помогну му да своје место пронађе у небеској хијерархији. Покушај повезивања субјективног и космичког света пројектује праисконску жељу за помирењем човека и судбине.

Историјска епоха за икону не постоји. Подела на многе школе икони не умањује њен општи значај и моћ, већ само одређује савршен поредак у религиозној уметности. Занимљиво је да религиозна уметност и данас има актуелност, док модерна слика често не налази прецизна одређења и ретко је „универзум сазвучја“. Иконописање се може схватити и као сакрални чин визуелизације, материјализације и кретања самог духа.

Иконописци прихватају строге каноне традиционалне православне естетике, пре свега у техници рада, по узору на средњовековне иконописце — иконе се раде природним пигментима на липовој дасци, комбинујући их са јајчаном емулзијом и златним листићима у позадини.

Својим начином рада иконописци се уклапају у свеопшти и свеобухватни иконографски канон који нам је оставила византијска традиција. Тај канон за уметника треба да буде императив од кога, по правилу, не би требало одступати, али им истовремено омогућава да, уз савршен осећај мере, дозирају оно лично и индивидуално, које изражавају префињеном техником и складом тонски усаглашених боја.

Треба истаћи да се појам индивидуалног у иконописном сликарству не истиче у смислу личног, већ се, по правилу, сматра стилском интерпретацијом полазног канонизованог система. Овим је јасно да се појам копије у иконописном сликарству битно разликује у односу на копију модерне слике. Као духовна слика, икона успоставља повратни однос између бића посматрача и откривеног лика на њој.

Један од квалитета ове изложбе јесте то што је дуги низ година била, такорећи, једина жирирана изложба такве врсте код нас, а за ове три деценије кроз галеријски простор Културног центра прошао је импозантан број најбољих иконописаца из наше земље и окружења. У икони је све јасно и давно речено — она је наше огледало, наша истина и наша савест.

За ових тридесет година постојања, ово је друга јубиларна изложба која је организована по позиву. Учествују награђени аутори из последњих десет година, као и аутори по избору историчарке уметности Соње Петровић Јагић, ауторке изложбе. На овогодишњој изложби заступљени су и мозаици, као и иконе са савременим призвуком, које, упркос томе, нису изгубиле оно основно због чега су настале.

Савремени уметници у последње време показују нескривени интерес за иконопис и религијско сликарство уопште. Ова уметност намењена је дому или храму; није агресивна, нити искључиво галеријска. Та интровертна уметност многима представља прибежиште и азил, место на које су побегли од свакодневних проблема — синтезу доброг и лепог, савршено израженог у икони.

Захваљујем се свим уметницима који су се одазвали нашем позиву за ову јубиларну изложбу. Ове године учествује 51 иконописац, а треба подсетити и да су током свих ових година кроз рад жирија прошли најеминентнији историчари уметности, иконописци, сликари и ликовни критичари, који су својим стручним деловањем помогли да квалитет изложбе све време буде на веома високом нивоу.

Овом јубиларном изложбом икона ушли смо у четврту деценију трајања и задовољство нам је што смо свих ових година у галерији Културног центра угостили неколико стотина сјајних иконописаца. Надамо се да ће се та традиција наставити и у наредном периоду.

Хетерогеност иконографских решења и стилско-поетских интенција указује на то да је савремени живопис дубоко укорењен у литургијском животу Цркве, на основу светоотачког предања, које јесте темељ колективног уметничког памћења.

Ова изложба показује и нешто веома позитивно — да њени ствараоци теже да открију један нови свет, помало заборављен на нашим просторима, али и шире, и да га кроз свој несумњиви уметнички таленат прикажу другима.

Посматрајући изложене иконе, намеће се закључак да успешна сликарска дела — а иконе су веома специфична целина у ликовној уметности — садрже крајње избалансирану композицију у којој религиозност и иконографија доминирају. Уметност као духовна категорија остварена је у изузетној креативности учесника ове изложбе, који су у приказане радове уткали дух индивидуалности у виду личног печата, без обзира на сва правила која иконопис захтева.

Шабац, 29. 4. 2026. године

Соња Петровић Јагић