Чини ми се да сам се са Гораном Митровићем и његовим сликарством срела почетком 2000. године, када је Еснаф имао прву изложбу у галерији Културног центра у Шапцу.

Ето, и кад се полако окренем схватим да је прошло скоро 25 година, нашег познанства, сликарства, праћења његовог узлазног сликарског пута, дивљења како је успео да се тако озбиљним и преданим радом одржи на површини и да се последњих десетак година сврстава у оне најбоље српске сликаре фантастике. На његовом сајту су представљене све Горанове најзначајније изложбе, сјајни простори у којима су излагани његови радови, промоција монографије у којој су се окупили најзначајнији српски ликовни критичари. То само показује да је стасао у барда српског сликарства, који свој српски ликовни ген преноси у многе земље где је излагао, а посебно у безброј слика које се налазе у многим познатим галеријама и колекцијама широм светских меридијана.

Први пут, галерија Културног центра у Шапцу угостиће Горана Митровића који ће се циклусом „Гласници наде” представити нашој публици својом самосталном изложбом. Овај пут одабрао је слике и објекте којима је сублимирао своје сликарство последњих деценија. Реалиста, сликар који се окренуо фантастици и метафизици, као да својим стваралаштвом жели да из његових слика и скулптура-објеката не исчили снага опомене од бесмисла уништења. Хуманизација и осмишљавање живота, право на живот и слободу, то су пориви који га покрећу у његовом стваралачком раду ево већ неколико деценија. Жеља да се одређује према животу око себе и према свом животу, а да потом нешто наслика и трајно обележи. Деловати на људе – свакако да, али оним најдубљим садржајем којим један стваралац може да пробуди у свести човека о нама самима.

Разлог његовог стварања је жеља да оно што осећа и оно што је у животу спознао изрази и тако одслика свој однос према оном јуче, овом данас, па можда и оном сутра. Сликарство Горана Митровића сврстава се у магични реализам, сликарство призора, нову слику… што све стоји и све је тачно, мада његовом сензибилитету и поетици можда највише пристаје сликарство сећања, сликарство на „искуству меморије“. Пејзаж, портрет, акт, мртва природа, жанр сцене – све је то добро знана иконографија и блиска Митровићу, али је његова иконологија комплексна и аутентична. Мајстор је атмосфере и великог цртачког умећа које иде до минуциозности. Кроз простор слике креће се од класичне перспективе, преко смелих скраћења до потпуно измењеног и измештеног посматрања из горњег ракурса где скраћења готово да нема, па распоред маса делује по принципу једно изнад другог.

Ова изложба подсећа да је Горан Митровић талентован сликар, добре школе, уметничке радозналости и лепе маште. Већ на почетку своје каријере испољио је завидну уметничку зрелост из које је уследила сва потоња успешност. Овом изложбом, Горан је представио сву снагу свог уметничког израза, а пред тим сажетим светом (над)реалности, или пред светом који нестаје, а да тога нисмо ни свесни, остаје нам да се зауставимо пред сликама и скулптурама овог сјајног сликара и да се макар у дијалогу са његовим делима вратимо у свакако безбеднији свет мира и тишине.

Шабац, 15. септембар 2025. године.

Соња Петровић Јагић

Трајање изложбе: 22. септембар – 6. октобар 2025. године, бесплатан улаз.