Како да разговарамо о Бранимиру Џонију Штулићу, његовој људској и креативној енергији, а да не изазовемо збркане и у најмању руку подељене реакције публике? Управо је ова подељеност на чијем се крајњем полу налази митоманија и идолопоклонички однос једног дела Џонијеве публике и била један од разлога аутора књиге Између крајности, Ивана Ивачковића да започне рад на књизи о Азри и Џонију. Прецизно и јасно, наш водећи рокенрол критичар, провео нас је кроз дискографију Азре и Штулића доносећи нам уједно и демистификацију култа личности створену од деведестих година наовамо. Неки од израза негодовања на овакву анализу представљени су перформасом публике. Једно је сигурно, у причи о Џонију нема равнодушних.
