Галерија Културног центра у Шапцу, као и сваке године традиционално своју последњу тематску изложбу организује у октобру, и то је ове 2026. године 32. изложба акварела. Ова изложба, тридесетет друга по реду сведочи о дугогодишњој посвећености галерије Културног центра у Шапцу којом даје посебно место акварелу као једној од најсуптилнијих а у исто време и најтежих ликовних техника. Трајање ове ликовне манифестације говори о потреби да се једна специфична техника негује, представља и изнова преиспититује. Континуитет није само чување традиције већ и њено активно обнављање кроз нове ауторске приступе и генерације уметника. Ова изложба у галерији Културног центра у Шапцу је свакако прилика да се сагледају домети акварела у савременој уметничкој пракси. Акварел је техника која захтева сигурност, искуство али и спремност на прихватање непредвидивости материјала. Однос пигмента и воде, прозирност наноса, белина папира и спонтаност потеза чине његову специфичну ликовну поетику. У акварелу је граница између контроле и случајности нарочито осетљива и зато је јако тешко постати прави „мајстор” акварела.
Управо та крхост и непосредност чине га изазовним медијем, али и простором велике изражајне слободе. Савремени уметници проширују његове могућности, удаљавајући га од уобичајених представа о акварелу као искључиво камерној, интимној или скиценознојој техници. Разноврсност поетика и индивидуалних рукописа показује да акварел није ограничен једним мотивом, стилом или начином изражавања. Од фигурације и пејзажа до апстракнтих композиција, акварел постаје средство личног доживљаја и промишљања света. Посебно је важно посматрати на који начин уметници користе могућности саме технике, не само шта представљају. Изложба тако постаје простор сусрета различитих генерација, искустава и естетских опредељења.
Традиција акварела не подразумева понављање већ наслеђе које сваки уметник изражава на свој начин. Савремени приступи показују да класичан медиј може да одговори на актуелна уметничка питања. Однос према материјалу, формату, композицији и боји открива различите могућности трансформације традиционалне технике. Ова изложба потврђује да акварел и даље има живо место у савременој ликовној продукцији.
Трочлани жири који је радио у саставу: Пеђа Аћимовић, галериста из Београда, Душан Ђукарић, акварелиста из Београда и Соња Петровић Јагић, историчарка уметности из Шапца прегледао је све приспеле радове 94 од 65 аутора и за излагање на 32. изложби акварела одабрао акварела 37 од 31 уметника. Жири је донео једногласну одлуку да се награда на 32. изложби акварела равноправно подели између два сјајна барда сликарства – Михајлу Глигорићу Глиши из Шапца за акварел под називом Српкиња и Љубомиру Попадићу из Тивта за акварел под називом Акт. Ове две равноправне награде свакако представљају облик стручног вредновања и препознавања индивидуалних уметничких домета ова два сјајна уметника. Ови радови су се издвојили квалитетом, поетиком и сјајном акварелистичком техником, а рекла бих да значај ове награде није само у афирмацији награђених аутора већ и у подстицању даљег истраживања и развоја акварелистичке праксе. Традиција има стварну вредност онда када остаје отворена за промене. 32. изложба акварела може се посматрати управо као простор сусрета искустава и нових истраживања, у коме се ова осетиљва и захтевна техника потврђује као жив и актуелан медиј савремене уметности.
Шабац, 18.октобар 2026.
Соња Петровић Јагић
