Ми се клањамо и поштујемо и целивамо свечасну икону човечанског оваплоћења Бога Логоса помазаног Божанством и оставшег непромењено, тако да онај који је помазан вером сматра да види самога Бога који се јавио у телу и с људима поживео. Клањамо се и част одајемо икони Свете Богородице и иконама свечасних Божјих угодника, уздижући душе (наше) ка првообразном лику и ум узносећи на оно што је несвхватљиво“ Беседа о правој вери, Свети Сава 1222. године.
Икона као уметничко дело заснива се на тензији између визуелне перцепције нашега „земаљског света“ и тајанственог света са друге стране. Религијске истине које се налазе и у свету а с друге стране наших чула изражене су земаљским средствима – формом, бојом и светлошћу. Чулна представа икона треба да буде копија, сноп светла, нама неприступичаног.
Учесници 27. изложбе икона у галерији Културног центра у Шапцу покушавају да нам прибилиже тај свет , сликајући иконе које исијавају најчистију светлост, зраче топлином љубави уливајући оптимистичку нашу и спасилачку веру иконе ономе ко их глела или упућује молитву.
Прибилижавајаћи се трећој деценији трајања ове за нас врло значајне изложбе , сваке године нам је свакако част и задовољство угостиити у галерији Културног центра велики број иконописаца из целе земље. Хетерогеност иконографских решења и стилско поетских интенција указује да је савремени иконопис дубоко укорењен у литугирском животу цркве , на основу светоотачког предања , које јесте темељ колективног уметничког памћења. Ова изложба показује и нешто врло позитивно а то је да њени ствараоци теже да открију један нови свет помало заборављен на нашим просторима , и не само на нашим, и да га кроз свој уметнички таленат , а њега несумљиво имају, покажу другима.
Савремена српска православна уметност у тражењу свог идентитета до формирања савремене религиозне уметности, као инспирацију, као полазиште, као сигуран извор иконографских решења користи проверена и и прихваћена ликована остварења, која вековима плене композиционим складом , који теолошку димензију иконе успешно претаче у сликарску нарацију. Стога се може приметити да су иконе на овој 27. изложби икона настале по устаљеним канонима српске средњевековне уметности и њеног ликовног израза.
На конкурс је приспело 84 иконе од 69 аутора, а трочлани жири који је радио у саставу : Катарина Перић, иконописац из Шапца, Никола Ђурић, иконописац из Новог Сада и Соња Петровић Јагић, историчарка уметности из Шапца за излагање је одабарао 31 аутора са икона .Посматрајући изложене иконе намеће се закључак сам од себе да успела сликарска дела, а иконе су веома специфичина целина у ликовној уметности, садрже у себи крајње избалансирану композицију у којој религизионсти и иконографија доминирају. У тој доминацији чиста ликовна изражајност не губи на свом значају. Напротив, линеарна сигурности и колористички усклађена гама боја бивају продуховљеношћу још истакнутија у свом сликарском складу.
Награда је једногласно подељена на два аутора – Јелени Поповић, иконописцу из Бијељину за сјајну , класичну икону Света Ксенија Петроградска и Мијалку Ђунисијевићу, иконписцу из Чачка за дијаметрално супрторно , савремено урађену изузетну икону Свети Макарије Велики.
Шабац,8. мај 2023. године Соња Петровић Јагић
