XXVI ИЗЛОЖБА ИКОНА

XXVI ИЗЛОЖБА ИКОНА

Већ више од четврт века ( 26. по реду ) изложба икона у галерији Културног центра у Шапцу представља својеврсну светковину духа и стварлаштва. Иконе као слике света и космичког устројства са својим ванвременским и ванпросторним одредницама , наративног дидактичког карактера вековима нам приближивају кључне садржаје бибилијских, литургијских и хагиографских текстова у циљу потврђивања Божје моћи у историји и над историјом. Оне представљају алегорије пренесене конвенционалним знацима унииверзалног значења, остваљајући утисак никад виђеног. Сједињинију у себи оностран свет идеја и идеала са овоземаљским апсектима у тежњи да човека приближе истини и помогну му да своје место пронађе у небеској хијерархији. Покушај повезивања субјективног и космичког света пројектује праисконску жељу за помирењем човека и судбине.

Иконописачка традиција ликовима светитеља преноси мудрост животних односа, а пред уметничку критику поставља питање о тајни израза који бојом и линијом преноси истовремено доживљај и аскетизма и животне радости, и животну жестину и смирење у Богу. Вредност иконе је у асоцијативној снази која од лика светитеља води до животне емоције у посматрачу као учеснику. Канон, од кога православна уметност и поред неких експеримената, не одустаје, услов је естетске катарзе. По тајном осећају уметника, иконописна форма, као видљива појава духовног, даје се светлошћу и бојом као изразом светлости. Иконописно је правило да се у тами небића светлошћу појављује лик. Реч, завет.

Икона носи поруку дуга оригинала и као преносилац поруке мора бити оригинална, тј. поново рођена, изворна. Исконска форма омогућава ново рађање овог духовног импулса који је ступио у живот са прасликом. Треба истаћи да се појам индивидуалног у иконописном интерпретацијом полазног канонизованог система. Овим је, такође јасно да се појам копије у иконописном сликарству битно разликује у односу на копију модерне слике. Кад духовна слика икона успоставља повратни однос између бића и посматрача и отривеног лика на њој.

На овогидишњи конкурс за 26. изложбу икона стигло ја 74 рада од 65 аутора. Трочлани жири који је радио у саставу – мр Вања Јовановић, конзерватор из Београда, председница, Деспина Црнчевић, конзерватор из Београда и Соња Петровић Јагић, историчарка уметности из Шапца прегледао је све приспеле радове и за излагање одабрадо 34 иконе од 31 аутора. Награда за најбољу икону једногласно је додељена Мари Огњеновић, иконописцу из Београда за икону под називом Свети Праотац Аврам. Оно што је издваја од свих осталиј јесте њен иконопис који се одликује стилском изражајношжу и техничком виртуозношћу. Колико год да је загледана у прошлост, не препушта се пуком копирању узора, без трага, бежи од конзерватизма. Њена икона нам доноси чист склад и хармонију уметниковог унутрашњег бића , као и склад духовног и високо уметничког домета.

Шабац, 3. мај 2022. године Соња Петровић Јагић