ЛАЗИНА КУЋА ЗА ПИСЦЕ
Током четврт века, колико се додељује књижевна награда за најбољу приповетку „Лаза Лазаревић“, Културни центар из Шапца окрећући се савременим културним праксама и њеним организационим стратегијама редефинисао је карактер ове награде. Улога Лазе Лазаревића у националној књижевности и култури је изузетна, па подсећање на његов значај, савременим средствима и методама, а пре свега покретањем дијалога и стварањем једне сасвим нове платформе у профилисању културне историје града и њених знаменитих појединаца, полазне су тачке у том процесу трансформације. Од класичног концепта књижевног конкурса до јасно профилисаног и надограђеног књижевног програма Лазина кућа за писце обједињен је концепт књижевне награде и резиденцијалног програма, односно боравка писца у локалној средини у којој делује и ствара. Тако је Културни центар из Шапца прошле године добио свој први резиденцијални књижевни програм. Програмом Лазина кућа за писце на културној сцени Шапца појавили су се млади савремени писци из региона. Тематизовањем заједничких идеја, питања и проблема који су блиски овим народима и одабиром гостију створен је јединствен тематски оквир за период од пет година. Овај петогодишњи концепт претпоставља књижевнице из региона средње и млађе генерације које би из угла „балканског патријархата“ сагледале улогу жене у друштву. Тема је мотивисана ставралаштвом Лазе К. Лазаревића али и балканским наслеђем региона као и нарастајућим насиљем над женама и потреби за активнијим приступом у промовисњу идеја феминизма. О овоме на себи својствен начин током боравка 2019. год. у Лазиној кући за писце писала је прва гошћа Слађана Нина Перковић (Република Српска), а овогодишња гошћа је Оља Савичевић Иванчевић (Хрватска).
Резиденцијални програми су данас у свету изузетно популарни јер омогућују континуирану културну размену и сарадњу, а делују на више различитих нивоа. Пре свих то је социјални тј. друштвени ниво којим се појачавају креативне активности и снажи интеркултурни дијалог, политички ниво јер је то један од одличних облика културне дипломатије и економски ниво јер градове и регије домаћине чине атрактивнијим у погледу туризма. Међутим, поставља се питање у којој мери ће новонастала ситуација у вези са пандемијом корона вируса утицати на овакве програме. За разлику од изложби, фестивала и осталих презентацијских облика уметности, резиденцијални програми се не фокусирају толико на резултат колико на сам процес стварања и важан су извор инспирације и личног истраживања уметника. Овде је управо тежиште на процесу измештања и мобилности уметника чиме се отварају канали за размену информација и мишљења, граде дугорочне везе и партнерства. Иако је Оља Савичевић Иванчевић потврдила свој долазак у Шабац крајем октобра, још се не зна тачно под којим условима ће се моћи прећи међудржавне границе. Остаје да се види да ли ће се овакви програми у будућности моћи одвијати ако уметник силом прилика буде доведен у ситуацију изолације и буде приморан да се дистанцира од заједнице и окрене себи.
Жири са мандатом од пет година чини проф. др Владислава Гордић Петковић, председница жирија, мр Катарина Јанковић Поповић и гошћа резидент. Након петогодишњег циклуса биће штапмана збирка коју ће чинити приповетке лауреата као и приповетке настале током резиденцијалног програма.
Фото: Зденко Рашић
Оља Савичевић Иванчевић (1974) Сплит, једна је од најзначајнијих књижевница средње генерације у региону. Kњиге су јој преведене на десетак светских језика и објављене у Еуропи и САД-у. За збирку прича Насмијати пса награђена је Прозаком, наградом која се додељује младим ауторима, добитница је прве награде Ранко Маринковић Вечерњег листа за кратку причу те награде Kиклоп за збирку поезије Kућна правила, а награђени роман Адио каубоју проглашен је за најбољи роман у Хрватској 2011. Према роману је постављен истоимени позоришни комад у режији Ивице Буљана. За адаптацију луткарске представе Чудновате згоде Шегрта Хлапића добила је награду Мали Марулић 2013. године, као и за драмске текстове Мој пријатељ Мачкодлак (2014) и Сом на циломе свиту (2015). Роман Пјевач у ноћи добио је награду Пулског сајма књиге (2016). За свој књижевни рад 2018. добила је регионалну награду фестивала Друга приказна из Скопља. Рецензије њених књига објављене су у бројним новинама и часописима (Guardian, Le Monde Diplomatique, Berliner Zeitung, Die Zeit, Frankfurter Allgemeine Zeitung , La Repubblica, The Independent, The Irish Thimes, Corriere della Serra) а појединачни радови објављени су на више од тридесет језика у часописима и публикацијама широм света. Пише колумне у новинама и на порталима, као ауторка драмских текстова и сонгова сарађује са позориштима а према њеним причама снимљени су награђивани краткометражни играни филмови (Балавица, Седам неодговорених позива, Трешње). Према причи „Педери“ из збирке Насмијати пса објављена је графичка новела Љето (Данијел Жежељ). Живи и ради у Сплиту као слободна списатељица.
Мр Катарина Јанковић Поповић
