У башти Културног центра приказаће се избор филмова са 8. Међународне смотре археолошког филма Народног музеја у Београду. Свако вече биће приказана по два филма, са почетком у 20 часова. Улаз бесплатан.

Избор филмова 8. Међународне смотре археолошког филма
Венеција и изгубљена галија

Venezia e la Galea perduta
Држава: Италија / Француска
Режија: Марко Визалберги (Marco Visalberghi)
Трајање: 80м
Година производње: 2006.

У лето 2001. године на обалама малог античког острва, потопљеног пре више од шест векова у венецијанској лагуни, пронађена су два велика брода. Први је обичан транспортни брод, речни брод. А други је прва галија икада пронађена до данашњих дана: сада је могуће објаснити каква је била краљица средњевековних мора, брод који је омогућио венецијанској флоти да господари Медитераном. Могуће је открити и технике грађења, које су још увек мистерија, које су користили главни градитељи Арсенала Венецијанске републике. Коначно се може приповедати о тајнама ‘’изгубљене галије’’.

Експериментална археологија: Реконструкција римског крова

Experimentar en arqueologia costruedo un tejado romano
Држава: Шпанија
Режија: М. Луиза Рамос (M. Luisa Ramos)
Трајање: 36м
Година производње: 2004.

На почетку је дато поређење археологије и експерименталне археологије. Експериментална археологија је представљена као метод провере проблема који искрсавају и у служби је археологије, није издвојена наука. Издвајају две гране експерименталне археологије: палео-агрикултуру и археотехнологију - нове технологије у служби археологије. Говори се такође о пореклу и почецима експерименталне археологије.
Докторка Рамос, професор експерименталне археологије на Универзитету Кантабрија, са својим тимом изводи истраживања у том пољу, а посебно на реконструисању покривке на римским термама у Сан Хуан де Малиању, у близини Сантандера, у Шпанији.
Због чега су истраживали баш римске кровове? Јер су римски црепови и њихов начин израде били недовољно истражено поље, које, пак, може да открије много података. Археолози испитују димензије, облик, боју и тежину црепова да би касније обавили подробније анализе и дошли до закључака о животу људи који су их израђивали.
Археолози полазе од најочитијих карактеристика црепова да би потом било речи о томе како су црепови постали декоративни елемент у градњи, какви су симболи и ликови на њима приказивани, и која су сујеверја представљали.
Након што су детаљно проучили црепове који су сачињавали кров римских терми, приступили су њиховој реконструкцији. Веома исцпрно, корак по корак, тим приказује на који начин су извршили реконструкцију.
Последња питања на која се у програму дају одговори:
-број радника који је црепове постављао, и
-болести од којих су боловали на основу специфичности свог занимања.
Овим програмом је тим археолога са Универзитета у Кантабрији покушао да пружи одређена сазнања о занатским вештинама градитеља римских кровова на територији данашње Шпаније.
У посети код Туарега

Wustentour zu den Touareg – In der algerischen Sahara
Држава: Немачка
Режија: Холгер Пројсе (Holger Preusse)
Трајање: 45м
Година производње: 2005.

Филм приказује живот афричких пустињских номада Туарега. Током последњих неколико деценија, они су били приморани да са номадског пређу на седелачки начин живота. На то су их натерали бројни оружани сукоби у северној Африци, који су њихов живот у Сахари учинили превише ризичним, али и увођење обавезног школовања у Алжиру, и другим земљама којима су се кретали. Данас живе у селима и градовима, иду у школу, уче стране језике, студирају, раде у канцеларијама, баве се науком. Упркост томе, нису заборавили старе обичаје, и чувају своју традицију. Филм највише пажње поклања свaдбеним обичајима, који су се делимично изменили, и прилагодили западној моди, али који, ипак, чувају много старих, традиционалних елемената. Аутори прате свадбене припреме, даривање, украшавање младе, улогу жена и мушкараца, славље пре свадбе и саму свадбену церемонију итд. Значајно место у филму заузимају, међутим, и напори Туарега да се прилагоде седелачком начину живота, да задовље чежњу за слободом у пустињи, да очувају старе песме и плесове, и да упознају свет, пре свега туристе, са својом древном уметношћу, тј. сликама на стенама, које су још пре више хиљада година израдили њихови преци.

Траговима црних фараона

Sur les Traces des Pharaons Noirs
Држава: Швајцарска
Режија: Стефан Гоел (Stephane Goel)
Трајање: 53м
Година производње: 2005.

Нефретити и тајна из Амарне

Nofretete und das Geheimnis von Amarna
Држава: Немачка
Режија: Карола Ведел (Carola Wedel)
Трајање: 44м
Година производње: 2005.

Филм је посвећен славној египатској принцези Нефертити, њеном супругу, фараону Ехнатону, и њиховој престоници Амарни. Као повод за ову причу послужило је пресељење чувене бисте принцезе Нефретити на Музејско острво у Берлину. Биста је у немачком поседу, још од када је пронађена. Многи египатски археолози и кустоси желели би да се она врати у Египат, али до тога, по свему судећи, неће доћи.

Нефретити и тајна из АмарнеПоред напора директора Музејског острва у Берлину, да Нефретити прикаже у најбољем могућем светлу, гледаоци имају прилике да виде и низ ликовних дела из Амарне, на којима су приказани Нефретити, Ехнатон и њихове кћери. На основу тих приказа, археолози и историчари покушавају да реконструишу историјске догађаје, да дознају како је текао животни пут славне принцезе, да утврде каква је била њена улога на двору, у Ехнатоновом животу, у египатском друштву итд. Најзанимљивије је питање зашто су уопште Ехнатон и Нефретити преселили престоницу из Тебе у новосазидани град Амарну. Могуће је да су их на тај корак навели сукоби са традиционалним свештенством бога Амона, које се противило Ехнатоновој одлуци да стара божанства замени једним јединим новим божанством, по имену Атон. Није, међутим, искључено ни да су пресељење престенице изазвале епидемије куге. Историчари, такође, нису сигурни да ли је након Ехнатонове смрти Нефретити сама ступила на престо, што би био преседан у историји Старог Египта.

Изгубљени гроб

Le tombeau perdu
Држава: Француска
Режија: Андре Тарж (Andre Targe)
Трајање: 52м
Година производње: 2002.
Рурикова гробница

Rurik’s Tomb
Држава: Русија
Режија: Лав Николајев (Lav Nikolayev)
Трајање: 26м
Година производње: 2003.
Траг у камену – Тајанствена Сахара људи без имена

Il segno sulla pietra
Il Sahara sconosciuto degli uomini senza nome
Држава: Италија
Режија: Лућио и Ана Роза (Lucio e Anna Rosa)
Трајање: 58м
Година производње: 2006.

Прича о Сахари, о екстремним климатским променама и о људима које је судбина навела да ту земљу изаберу за своје станиште пре 12000 година. После фазе велике суше, вратила се киша и живот је почео поново полако да клија. Тако су на висовима Сахаре, Тадрарт Акакус и Месак, настале прве заједнице које су успеле да кроз језик сликарства оживе своју свакодневицу и остваре своју потребу за ирационалним. Њихова склоништа су постала камене књиге на којима је исписана прича о животу људи која и дан данас нетакнута показује своју очаравајућу и неописиву магију.
Пожар над Квантом

Flammen uber Qatna
Држава: Немачка
Режија: Јенс Афлербах (Јеns Afflerbach)
Трајање: 45м
Година производње: 2004.

Филм прати ископавања немачких археолога у Сирији, у Кванти. У античко доба, Кванта је била моћан град-држава, чији је процват трајао столећима. Њени краљеви подизали су монументална здања, располагали великим богатствима и раскоши, имали импресивну, одлично наоружану војску. Кванта је своје богатство и значај дуговала трговини. Преко ње су водили важни трговачки путеви, који су спајали Азију, Африку и Европу. У културном погледу, била је под утицајем минојске културе. Владари Кванте ангажовали су, вероватно, минојске уметнике, али су и домаћи уметници научили да следе своје грчке узоре. Пропаст Кванте, као и свих других градова-држава у овом делу Сирије, изазвали су Хетити. За разлику од сиријских градова-држава, они су, наиме, располагали железним, а не само бронзаним мачевима, и другим оружјем. Након што су срављени са земљом, Кванта и други околни градови, пали су у миленијумима дуг заборав. Прва ископавања у Кванти почела су тек почетком 20. века, да би их данас наставили немачки археолози. Они наилазе на остатке раскошних грађевина и уметничких предмета, али и на мноштво глинених плочица са текстовима на клинастом писму. Текстове је, међутим, тешко дешифровати, с обзиром да садрже мноштво речи пореклом из хуритског језика, о коме се готово ништа не зна. Стручњацима је, након уложеног великог труда, ипак пошло за руком да дешифрују и ове тешке делове текста, што је знатно обогатило знања о Кванти и њеној судбини.
Светла испод земље

Држава: Република Србија
Режија: Оливера Шешлија
Трајање: 25м
Година производње: 2007.