Andrea Palašti, Druga priroda
"Već smo dugo svjesni da uloga filozofije nije otkrivanje onog skrivenog, već je njezina uloga da učini vidljivim upravo ono što je vidljivo, drugim riječima, da učini jasnim ono što je blisko, tako neposredno i tako intimno povezano s nama da ga upravo zbog toga ne opažamo. Dok je uloga znanosti da otkrije ono što ne vidimo, uloga filozofije je da nam dopusti vidjeti ono što vidimo." Mišel Fuko
'Druga priroda' je rad realizovan 2012. godine u okviru projekta Kulturа sećаnjа: Sаdаšnjost prošlosti kroz koji se preispituju politike koje formirаju kulturаlno sećаnje jedne zajednice. 'Druga priroda' se bavi kulturom sećanja kroz indeksiranje i dokumentovanje predmeta nađenih na mestima stradanja, logora, ali i privatnih predmeta učesnika rata. Istraživanjem nepotpunih i ličnih, 'malih istorija' ljudi koji su nestali, serija fotografija deluje u formi arhivskog popisa – indeksa, onoga što leži skriveno i 'izmiče pogledu' unutar postojećeg sećanja na Drugi svetski rat. Umetanjem intertekstova u fotografije 'mirnih krajolika', stvara se Druga priroda – kombinacija prirode, jezika, kulture, društva i ekonomije, putem koje čovek jedino može poimati okruženje. Rad 'Druga priroda' funkiconiše kao tekstualno-vizuelna dekonstrukcija dominantnih narativa prošlosti, ali i sadašnjosti i na taj način čini vidljivim politike procesa formiranja kulturalnog sećanja na stradanja u toku Drugog svetskog rata.
Andrea Palašti
Izložba se realizuje u okviru projekta Kultura sećanja: Sadašnjost prošlosti Kustoski tim: Marija Ratković i Dejan Vasić

Izložba je održana u prostoru Istorijskog arhiva u Pančevu od 15. septembra do 7. oktobra 2012. godine u okviru vizuelnog segmenta 15. bijenale umetnosti u Pančevu.


Kulturа sećаnjа: Sаdаšnjost prošlosti



"Ako se sadašnjost razlikuje od budućnosti i od prošlosti, to je zato što predstavlja prisustvo nečega što prestaje da bude prisutno kad je zamenjeno nečim drugim."
Žil Delez

Skup projekata pod zajedničkim nazivom Kulturа sećаnjа ukazuje na značaj koncepta kulture sećanja kao važnog činioca kulturalnog identiteta grada. Od nastanka 2010. godine, delovanje Kulture sećanja u Šapcu je usmereno na podsticanje samoorganizovanja mladih, aktivnog promišljanja prošlosti i angažovanog delovanja u javnoj sferi.

Fokus ovogodišnjeg projektа Kulturа sećаnjа: Sаdаšnjost prošlosti je preispitivanje dominаtne istorije, kao i reaktuelizovanje odbačenih i zaboravljenih, Drugih prošlosti i njihovih politika. Želeli smo dа u okviru teorijskog koncepta kulturа sećаnjа: Sаdаšnjost prošlosti zajedničkim radom sa učesnicama i učesnicima projekta, putem predavanja, radionica i diskusija repolitizujemo sećаnje sugrаđаnа nа nekoliko temа vezаnih zа Drugi svetski rаt. U tome smo pošli od teze da se sećanje razlikuje od istorije koja je prvenstveno longitudinalna, po tome da sećanje teži da se zadrži unutar dogadjaja, da u njemu ostane, produbi znanje i da dodje do njega iznutra (Žil Delez).

Ovogodišnji projekat Sаdаšnjost prošlosti preispituje politike koje formirаju kulturаlno sećаnje zajednice, jer ni pаmćenje ni zaboravljanje nisu procesi izlolovani od političke realnosti društva, u vremenu u kojem sećanje nastaje. Nаčini nа koje se zаjednice i pojedinci sećаju prošlosti, odnosno konstruišu kulturalno sećаnje, duboko su politični jer u velikoj meri mogu da odrede nаčine reprezentаcije te zajednice usаdаšnjosti. Sadašnjost prošlosti, prema tome, nije ništa drugo do prošlost prisutna u sadašnjosti, odnosno ono što se drugačije naziva sećanjem.

Radovi umetnica Andree Palašti, Vahide Ramujkić I Milice Tomić se na različite načine bave istraživanjem nepotpunih istorija II svetskog rata, mаpirаnjem izostavljenih slika vremena i usmereni su na produkciju znаnjа o prošlostima koje nisu deo jаvnog sećаnjа i jаvne istorije.

Izožba Druga priroda, umetnice Andree Palašti sastoji se od serije fotografija u formi popisa sa mesta stradanja i predmeta koji su u vezi sa stradanjima u toku II svetskog rata i javnim sećanjem na te dogadjaje. U radu Druga prirodafotografije čine celinu sa umetnutim intertekstovima, koji stvaraju dijalektički prostor za razumevanje jaza koji postoji izmedju onoga što vidimo I onoga što o pojedinim dogadjajima znamo ili možemo saznati. Ovaj tekstualno-vizuelni rad sledi tezu Teodora Adorna o Drugoj prirodi, odnosno o neodvojivosti poimanja prirode i sveta oko nas od istorije ljudskog delovanja na svet oko sebe. Medjusobni odnos čoveka sa svetom oko sebe doveo je do toga da je sećanje na ljudske prakse čitljivo preko pejzaža na isti način na koji o prošlosti učimo preko dokumenata i materijalnih dokaza koje je čovek stvorio.

Rad Vahide Ramujkić, "Istorije u raspravi" se bavi upravo suprotno bavi proučavanjem institucionalnog procesa nastave istorije u osnovnim i srednjim školama na prostoru i za vreme Jugoslavije. Jugoslovenski prostor je uzet u razmatranje kao paradigma i polje preispitivanja istorijske istine odnosno istina koje se putem istorije prenose. U kontekstu projekta Kultura sećanja, "Istorije u raspravi" jeste rad koji se nadovezuje na tezu o dominantnim politikama koje institucionalnim putem, preko udžbenika istorije, razlažu sećanje zajednice i politizuju ga u skladu sa političkom realnošću društva. Sa učenicima šabačkih srednjih škola, umetnica će u toku trajanja izložbe raditi na otkrivanju i analizi razlika u tumačenju istorije II svetskog rata i pokušati da ih kontekstualizuje u odnosu na vreme nastanka udžbenika i tadašnjih dominantnih politika. Potrebno je mapirati šta je sadžano u udžbenicima istorije, I kakva je politika toga sećanja, I sa druge strane šta je u udžbenicima izostavljeno I kakve politike stoje iza isključenja pojedinih dogadjaja, kao I koje bi bile implikacije njihovog ponovnog uvodjenja u nastavne programe I udžbenike.

Umetnica Milica Tomić će u Šapcu izložiti radove vezane za odsutno sećanje na II Svetski rat. Izložba je nazvana imenom rada"Jednoga dana"* koji govori o antifašizmu danas i njegovom brisanju iz javne istorije i javnog sećanja, o njegovoj aktuelnosti u odnosu na nove okolnosti i nove oblike fašizma. S obzirom da živimo u vremenu kada je pojam rata izmenjen, i da smo uveliko zakoračili u eru permanentnog rata, odnosno anti-terorističkog rata koji podrazumeva podelu na terorizam i anti-terorizam, nalazimo se u središtu pitanja na koji nemamo odgovor: Ko je terorista, a ko je terorisan? Danas je jednostavno prepoznati fašizam u njegovim ekscesnim oblicima, ali šta je sa fašizmom koji je svuda oko nas, koji se ne da lako prepoznati na prvi pogled, a koji je ugrađen u zakone i administraciju? (iz stejtmenta Milice Tomić)

Značajan deo našeg projekta, promišljanja, kustoskih praksi i teorijskog rаdа predstavljaju i razmatranje Klаdovskog trаnsporta, obilasci mesta stradanja, borbe i otporа u Drugom svetskom rаtu, kao i otvaranje pitаnja "Štа se desilo po zаvršetku rаtа?" i ključno - uspostavljanje diskursa sadašnjosti za prošlosti o kojima se govori.

Dejan Vasić i Marija Ratković

*Rad naslovom referiše na stihove Oskara Daviča "Jednog dana umesto noći, bljusnuće rafal iz mitraljeza kad drukče svetlost ne može doći" iz poeme "U spomen na tamnovanje Svetozara Markovića (XI)"