Човек је одувек био центар интересовања уметника. Подједнако је привлачио и сликаре и вајаре, како телом тако и лицем. Људски лик пружа велике могућности развијања ликовног говора, а ако се томе придодају физичке и духовне карактеристике поједнинца представљене без икаквих друштвених и естетских ограничења добија се уметничко дело које више говори о уметнику, више него било који уметнички мотив. Портрет је вековима рађен по поруџбини. Кроз своје дуго постојање доживљавао је велике промене, али је задржао карактеристике које га одређују. С временом губи својство ликовног документа и најчешће служи као повод за слободне ликовне представе.

Портрет као духовно огледало једног времена истинит је и непоновљив. Бележећи изглед људи и њихов унутрашњи свет бележи и део историје и културе једног народа. Вештина, проницљивост и сензибилитет су оно без чега уметник не може да направи добар портрет, јер је он бележење човекове судбине кроз појавни изглед личности. Портрет би требао да буде крајње објективан, али он често има лирску вокацију и заступа мишљење да ствари па и људи имају изглед онакав какав им душа даје. Заокупљен сопственим бићем уметник и сам свестан пролазности времена и несавршености тела и материје трајно бележи телесно, али кроз телесно бележи и духовно дајући му на тај начин примат. Суштина у уметности је бележење интелектуалног живота, а творац је уметник. Ту суштину уметник даје у свом интелектуалном обличју. И на крају, суштина портрета није пуко репродуковање нечијег појавног излгеда. Он је бележење суштине човека као интелекуалног и емотивног бића. Ту лествицу испуњавају различита дела аутора који су се појавили на 8. бијелану портрета у галерији Културног центра у Шапцу , тежећи ако идеалу времена које би требало да достигне спој физичко-спољашњег и психичког-унутрашњег потенцијала. Складност ова два елемента при грађењу лика је веома битна. Постићи је значи и постићи циљ.

Надамо се да смо тај циљ постигли и ми, организацијом осмог бијенала портрета које је отворено у петак, 26.11. у галерији Културног центра у Шапцу. На овогодишњи конкурс је приспело 102 рада од 71 аутора, а трочлани жири који је радио у саставу: Весна Тодоровић, ликовни критичар из Београда и Тамара Исаковић и Соња Петровић, историчарке уметности из Шапца за излагање је одабрао 40 радова од 36 аутора. Награда је једногласно додењена Јелени Булајић, студнеткињи сликарства из Врбаса за изванредан портрет под називом Анђа.

Изложба се може погледати у галерији Културног центра до 06.децембра 2010.године.