У галерији Културног центра у понедељак 22.марта отворена је самостална изложба под називом Мртве природе мр. Катарине Бунушевац из Београда.
Катарина Бунушевац рођена 1976. године, завршила Гимназију у Шапцу, ФЛУ у Београду где је и магистрирала 2002. г. на одсеку сликарство. На Учитељском факултету специјализирала методику наставе ликовне културе 2006. године, а 2008. године уписала докторске академске студије. Живи и ради у Београду. Тема мртва природа. Једна од најстаријих у историји уметности. Појавила се још на зидним сликама Помпеје и Херкуланума, касније и на мозаицима старог Рима. У средњем веку се такорећи потпуно изгубила, и поново се појављује у XV веку, ренесанса а потом и барок доносе процват ове ликовне теме јер је до тада дефинитивно била споредни мотив, и као самостални мотив задржао се до дана данашњег.
Катарина је овом изложбом показала како може да се споји традиционално и модерно, класична поставка мртве природе забележена оком објектива, а фотографије су израђене на највишем нивоу, одштампане на металик фото папиру који има висок сјај и изузетан квалитет и пуноћу боје. Фотографија је одавно добила своје место у светским галеријама, постала је део уметничке стварности без које се не може. Иако се при њеном проналажењу најављивао сутон сликарству, постигнути резултати говоре сасвим супротно. Не само да је утицала на развој визуелне културе већ је постала и средство које ће помагати сликарима.
Овај пут Катарина је била вођена својим педагошким радом, класичним поставкама мртвих природа које су цртали и сликали њени ђаци, од оних најједноствнијих па до најкомплексинијих и овај пројекат јест изложба је део њене будуће докторске тезе. На овим фотографијама она системски истразује светлост, бележи њене рефлексе, композицију, боју као један од важних елемената ових поставки.
Сусрет са овим фотографијама истовремено нуди суочавање са поетиком препознатљивог , али и једно лично крајње субјективно видјење света. Можда би за ове мртве природе био примењнивији немачки израз Stilleben што значи заустављени живот је заправо веродостојнији и примењивији, управо због специфичне тематике и атмосфере које сугеришу ове невероватне фотографије. Она склапа различите предмете и помало инсиситира на очувању традиције и на овим аранжманима видимо различите предмете превасдходно везане за традицију овог поднебља - тачније речено за народну традицију - очуване слике из прошлости која заправо никад не престаје. Тако се срећемо са једним светом, обојеним патином а ипак животним и живим, који прожима и наше сопствено трајање, који се прожима са нашим светом, стапајући се у јединствено као слика у слици. Све ово даје другу димензију овим фотографијама.
Такође сама опрема ових фотографија само употпуњује сјајан утисак стварајући једну атмосферу једноставности и лепоте. И елеганције. И реда. А како ауторка сама рече да она овим фоторафијама осмишљава нове композиције и пажљиво поставља сваки предмет а затим фотографисањем мења првобитну намену мртвих природа и позива на ново промишљање овог мотива. Заиста је било задовољство угостити у нашој галерији једну овако младу и вредну уметницу која се бави овако озбиљним педагошким радом, а уз то и јако озбиљно промишља на сликарски начин.
Изложбу је отворила Соња Петровић, а посетиоци је могу видети до 31. марта 2010. године.