У галерији Културног центра у уторак, 5. маја отворена је XV традиционална изложба икона, прва у низу тематских изложби за ову 2009.годину. На конкурс за овогодишњу изложбу је приспело 123 иконе од 85 аутора, а трочлани жири у саставу - мр. Јазмина Кланица, историчар уметности из Београда, мр.Радивој Маринковић Рока, сликар и иконопиосац из Шапца и Соња Петровић, историчар уметности из Шапца за излагање је одабрао 70 икона од 59 аутора.

Када се добро осмотре све приспели и одабрани радови јасно се уочава да је то заправо пресек савременог српског иконописа. Иконопис јесте вид религиозног и строго канонизованог сликарства, али се код учесника ове изложбе јасно уочава да су то уметници потекли из различитих традиција, креативности, школа и сензибилитета. Без обзира колико можда делује као "ограничавајући" у том уметничком смислу ипак, приказани радови то демантују јер се код ових уметника уочава и слобода у изражавању користећи различите сликарске технике од оних традиционалних па до најмодернијих, поготову када је реч о техникама позлаћивања које се веома значајне при осликавању икона а треба поменути и технику дубореза и мозаика коју поједини аутори ове изложбе негују са доста успеха. Уочљиво је и коришћење најразноврснијих материјала иако су то даске од различитих врста дрвета почев од великих диманзија до оних сасвим малих које подсећају на минијатуре попут оник које је на овој изложби приказала похваљена ауторка Нина Тодоров,а поједини аутори користе и камене коцкице за израду мозаика и папирус као редак материјал присутан на овој изложби код ауторке из Мексика која је на врло занимљив начин приказала Христово скидање с крста и оплакивање.

Оно што посебно оставља утисак на посматрача јесу основне карактериситике сликарског истраживања које се пре свега код неких радова огледају у крајње једноставном помало "примитивном" ликовном изразу, док је код других уочљив прилично смели колорит почев од оног најмирнијег, скроз белог па од изразито јарких боја које свакако наглашавају и уметникову индивидуалност, уочљива је и наглашена експресивност неких овде приказаних радова и изнад свега минуциозност ка третирању детаља који најбоље истичу таленат уметника тако добро уочљив на иконама са "белом позадином" двеју ауторки - награђене Јелене Рашић, где поред поменутог сребрног оквира у плитком рељефу са мотивом винове лозе, доминира врло сензибилан приказ Свете породице на изразито смелој тамно плавој позадини и икона на белој позадини похваљене Милене Петровић која приказује сцене из циклуса везаног за Исусово страдање попут Прања ногу, Молитве у Гестиманском врту, Издајства Јудиног, Бичевања Христа и Пута на Голготу.

Уметност као духовна категорија остварена је у изузетној креативности учесника ове изложбе који су приказаним радовима уткали пут индивидуалности у виду личног печата без обзира на сва правила која иконостас захтева.
мр Јазмина Кланица