У години када обелезава значајан јубилеј три деценије успешног уметничког рада, Бранислав Војновић, шабачки сликар се после дуге паузе самостално представио својој, шабачкој публици. Кроз целокупно досадашње континуирано од 1978. године појављивање у домаћим и иностраним изложбеним просторима, Бранислав нам исказује могућност потпуне трансформације. У том перманентном кретању бављења сликарством , 80-их га видимо као сликара који је потпуно опчињен фигурацијом, коју постепено напуста да би се у последње време окренуо класичном приступу слике,а основне теме су му пејзажи, мртве природе и актови.

... У основи он користи класичан поступак и класичну технику градјења слике, желећи у исто време да слици врати достојанство природног облика али да је ослободи тврдих захтева одредјењих трендова. Зато је његова слика истовремено и класична и модерна или тачније она је на модеран начин класична, што је поставља на линију континуитета са најбољим традицијама уметности пејзажа и мртве природе.