Izložba video instalacija Nemanje Lađiča, iz ciklusa Muzej isečaka, reprezentativni je deo digitalne video produkcije ovog zanimljivog umetnika. Izložba je održana u galeriji Kulturnog centra od 22. novembra do 2. decembra 2019. godine.
Nemanja Lađić je je rođen u Beogradu 1984. Diplomirao je na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 2009. u klasi prof. Mrđana Bajića, a 2011. završio Transmedia program na Sint Lukas univerzitetu u Briselu. Izlagao dvanaest puta samostalno i učestvovao na preko pedeset grupnih izložbi, među kojima su Grad i građani (Rijeka, 2019), Bit Rot (Haselt, 2018), Behind the Image (Augsburg, 2018), Prošireni predeo (Kulturni centar Beograda 2017), Prostori odstupanja (Salon MSU, Beograd 2015), 8 načina da se prevaziđu prostor i vreme (Salon MSU, 2013) i druge. U svojim video instalacijama koristi prvenstveno različite arhive snimaka, gde kroz komponovanje njihovih elemenata istražuje uticaj savremenih sredstava komunikacije na pouzdanost našeg procesa opažanja u kreiranju narativa i istorije.
O konceptu: Muzej isečaka
„Digitalni zapisi koje svakodnevno pravimo najčešće se doživljavaju kao dokumenti, podaci čija se istinitost ne dovodi u pitanje. Uprkos tome, oni se mogu dovoditi u različite kontekste i tumačiti na mnogo načina, tako da narativ koji nastaje iščitavanjem datih informacija, ne zavisi samo od njih samih, već i od lične pozicije posmatrača, kao i šireg socijalno-političkog konteksta.
Video instalacija Papierschnitzel bavi se problematikom čitanja jednog niza informacija. Video prikazuje putovanje kroz prošlost, predstavljenu u vidu arhiva fotografija, koje su animirane tako da stvaraju iluziju kretanja – nalik pogledu iz voza na predeo u pokretu. Kako se planovi predela kreću različitim brzinama, pokretni elementi stvaraju različite kombinacije, tako da je tumačenje ovakvog promenljivog prizora, jednako proizvoljno koliko i trenutna kombinacija elemenata koji ga čine.
Proizvoljnost tumačenja informacija jednako je prisutna i u video instalaciji Squares, sastavljenoj od pokretnih kadrova video zapisa, nastalih na trgovima različitih evropskih gradova. Kadrovi rekonstruišu pogled imaginarnog posmatrača – njihova vizura se premešta sa jednog detalja na drugi, prateći ljude i automobile u pokretu, kao i osnovne arhitektonske obrise. Vremenski tok video zapisa je vidljiv i kao trajan, prostorni trag, jer akumulacijom frejmova na projekcionoj površini, svaki promičući kadar ispisuje za sobom delove gradskog predela sa sopstvenim tokovima kretanja. Pored sveprisutnog prožimanja različitih snimaka i predstavljanja okruženja kao mnoštva međusobno povezanih elemenata, ovaj rad stavlja akcenat na hiperprodukciju i trajnu akumulaciju informacija. Neki prizori se izgube iz našeg vidnog polja, zato što ih prekriju noviji snimci, ali simbolički ostaju sačuvani u dubljim slojevima slike.
U video radu Muzej, arhiv fotografija se softverski pretvara u kolekciju 3D objekata, koji zatim postaju eksponati virtuelnog muzeja. Zapisi se transformišu kroz nekoliko etapa kako bi se iskustvo njihovog posmatranja donekle približilo inicijalnom iskustvu posmatranja realnih objekata“.
http://www.nemanjaladjic.com/
Kustos: Filip Kovačević