Prethodnih godina likovno istraživanje mi je bilo bazirano na prevođenju mnemotehničkog sistema zapisivanja u likovno delo. Vizuelno polazište mi je prvenstveno bila forma raboša, štapa koji nosi mnemotehnički zapis u vidu rezova. Ovakvi memorijski zapisi su često individualni, odnosno služe samo jednoj osobi da beleži.
Moje prevođenje mnemotehničkog zapisa u likovno delo je bilo na osnovu prepoznatih estetskih kvaliteta i bliskosti individualnog sistema označavanja sa individualnim sistemom znakova u apstraktnom likovnom delu. Ovu sličnost sam posebno istakao u doktorskom radu koji sam radio na ovu temu.
Radovi koje predstavljam na ovoj izložbi su likovne strukture koje u sebi sadrže elemente pomenutih memorijskih zapisa, ali i piktograma. U prezentaciji ovog rada oslanjam se na civilizacijske konvencije i navike posmatrača da u ovakvim oznakama i njihovoj repetitivnosti i alternacijama u ponavljanju prepozna strukturu koja liči na zapis. Takođe, nadam se da će prema istim konvencijama i iskustvima posmatrač prepoznati rad i kao apstraktnu likovnu strukturu. U radovima iz ove oblasti likovnog istraživanja dajem posmatraču iskru nade da će u njima ipak videti nešto što bi ga navelo na dalje odgonetanje sadržaja.
Ipak, prava priroda ovih radova je da su bez sadržaja, odnosno nema ni potrebe ni mogućnosti da se sadržaj iščitava. Svaki rad je samo lik zapisa. Prvenstveno se radi o likovnom istraživanju oblika, sadejstva punog i praznog prostora, sadejstva usečenog, isečenog i punog. Ovaj rad je negovanje lične estetike zasnovane na usko izabranim vizuelnim senzacijama.
