Шабачка општина простире на површини од 797м2 и има 127.000 становника, а град Шабац је центар Мачванског округа и са приградским насељима има око 70.000 становника. Шабац је одувек био економски и уметнички центар Подриња. Данас је то модеран град који својим страновницима пружа вишеструке могућности за образовање, здравствену заштиту, спорт и наравно културу. Све културне институције у граду имају дугу традицију, као Библиотека шабачка, Народни музеј, Шабачако позориште, КУД Абрашевић, Културно просветна заједница, и са њима раме уз раме стоји Дом омладине Вера Благојевић, данашњи Културни центар, који је смештен у згради Дома трговачке омладине из 1907. године, која је престала са деловањем пред II светски рат 1941. године.

Како се град развијао током друге половине XX века, отворен је већи број средњих и виших школа, те се јавила потреба за оснивањем једне институције културе која ће око себе окупљати најмлађу популацију, тако да је 24. маја 1963. године од стране Народног одбора општине Шабац основан Дом омладине "Вера Благојевић."

Дом омладине тада је под својим кровом имао и "КУД Абаршевић", "Бисерницу", "Хор 66 девојака", те Драмску секцију на челу са Борисом Ковачем, тако да су се окупљања младих одвијала кроз поменуте сегменте рада тадашњег Дома омладиме. Академски дух шабачке омладине тих седамдесетих година изражен је кроз оснивање Клуба студената, који је око себе окупио напредну шабачку омладину, а такође је покренут и лист студентске омладине "Колоквијум"; њихово деловање осетило се и кроз оснивање сликарско - песничке групе "Боје и речи", која је у то време била једна готово алтернитвна група младих људи која је својим ангажовањем потпуно променила културну климу у нашем граду.

Дом омладине, а од 1991. године Дом културе, свој рад темељи је на неколико основних сегмената, почевши од ликовних манифестација, потом књижевности, па музичких и забавних садржаја, преко драмских радионица, рецитатора...

Шабац је град са дугом и веома богатом културном традицјом а нарочито се последњих педесетак година негује ликовна уметност која је оставила значајног трага у културној историји нашег града, а у исто време покренула лавину младих људи који су се пронашли у сликарству, вајарству, графици, примењеној уметности. Наравно, Културни центар као један од најважнијих сегмената свог рада негује ликовну уметност која се одвија кроз неколико праваца.

Културни центар био је увек место окупљања сликара, али на почетку у недостатку адекватног излагачког простора сликари су излагали у подруму, тавану канцеларијама тадашњег Дома омладине. 1972. године оснива се Удружење ликовних уметника Шапца, а 1977. године установљена је галерија Дома омладине која је својим постојањем и деловањем, поред Народног музеја, једно од главних места окупљања уметника, историчара уметности, и уопште љубитеља уметности.

Почетком деведесетих година, поред изложбеног сегмента установили смо и продајну галерију, која својим радом такође има улогу културне мисије наше институције, јер на посредан начин едукује, поправља укус, проширује видике, када је ликовна уметност у питању.

Кроз галерију су за ових четрдесетак година прошли уметници из целе земље, сликари, вајари , графичари и примењаши различитих генерација и стилских опредљења који су својим изложбама показали плурализам у стваралаштву, па и жељене позитивне промене, што се свих ових година односи првенствено на млађе ауторе. Од 1992. године установили смо пет тематских изложби – иконе, цртеж, мали формат, акварел и портрет (акт) и тако окупили велики број уметника из целе земље, Републике Српске, Македоније, Црне Горе.

Ипак би требало издвојити нека од имена која су се представила шабачкој публици - Миленко Шербан, Милић Станковић, Слободанка Ракић Шефер, Драган Мартиновић, Радослав Тркуља, Ранко Бељинац, Владислав Лалицики, Силва Вујовић, Алексеј Јакушенко, Петар Ђорђевић, Вероника Дукановић, Цане Дојчиловић, Раде Станковић Станкеља, Драгиша и Игор Марсенић - само су део плејаде уметника који су се представили нашој публици. Такође, било преко трибина, предавња или кроз рад у жиријима кроз нашу галерију прошао је велики број најпознатијих српских ликовних критичара – проф. др Дејан Медаковић, проф. др Сретен Петковић, др Јасна Јованов, Здрако Вучинић, Татјана Марковић, Наталија Церовић, Весна Марицки, Горан Совиљ...

Заједно са Задужбинским друштвом "I српски устанак" из Мишара под покровитељством СО Шабац, Културни центар организује ликовну колонију "Мишар", последње недеље јула, уз учешће десетак уметника који се окупљају у Шапцу, и, вођени идејом Мишара и српском историјом, стварају своја дела која шабачка публика може да види у галерији увек у време прославе Мишарске битке и да процени како уметници из различитих поднебља доживљају део историје и традиције везане за наш крај.

Такође уз рад наше институције везана је делатност "Школе сликања", која постоји 16. година а коју води академски сликар Драгиша Марсенић, окупљајући младе људе свих узраста, несебично им дарујући своје знање и исуство, а њихов се рад презентује сваке године на Светосавској изложби.

Преко промоција својих књига и књижевних вечери, под нашим кровом видели смо запажен број еминентних српских писаца, од оних најстарије генерације - Десанка Максимовић, Мира Алечковић, Слободан Селенић, Светлана Велмар Јанковић, Матија Бећковић, преко Милисава Савића, Љиљане Хабјановић Ђуровић, Добрице Ерића, Гордане Куић, Данила Николића, па до Љуице Арсић, Мирјане Бобић Мојсиловић, Милете Аћимовића Ивкова...

Већ тринаест година постоји и "Књижевна награда Лаза К. Лазаревић", коју додељујемо за најбољу необјављену савремену приповетку, која сваке године окупља еминентне српске приповедаче који учествују на овом књижевном конкурсу.

Фебруар месец је већ традиционално посвећен књизи, јер у нашем простору већ десет година организујемо шабачки Сајам књига, на коме учествују издвачи из Шапца и Мачваског округа и приказују своју издавачку продукцију за протеклу годину. Традиционално се додељују награде за најбољу књигу Сајма и издавачки подухват Сајма.

Осамдесетих година XX века објављене су збрике песама тада младих и талентованих шабачких песника, тако да се надамо да ће један од сегмената нашег рада у будућности бити поновно активирање рада Књижевног клуба, који ће око себе окупљати младе и талентоване љубитеље писане речи , а поред тога имамо у плану да покренемо један часопис из културе, у чији рад би смо укључили не само шабачке уметнике, књижевнике, теоретичаре него велики број емнинетних научника, професора, писаца, драматурга из целе земље.

Рад са најмлађима је такође важан сегмент у деловању наше институције, драмска секција одувек је био је један од најквалитетнијих садржаја, и жеља нам је да овај део рада са најмлађом популацијом поново реактивирамо, направимо бољу сарадњу са нашим позориштем и укључимо што већи број талетноване деце. Такође Културни центар организује Општинско такмичење рецитатора, које окупља велики број деце свих узраста.

Башта Културног центра је место окупљања Шапчана у време летњих месеци, где могу да се погледају различити програми, музички, позоришни, књижевни.

Културни центар угостио је велики број глумаца - Бранка Милићевића, Љубу Тадића, Мишу Јанкетића, Секу Саблић, Рада Шербеџију, Неду Арнерић...

Концерти на отвореном увек окупљају велики број младе популације - од џез и блуз звука, који се још више приближио шабачкој публици преко Џез фестивала, преко Екатерине велике, Зане, Бијелог дугмента, YУ групе, Оливера Мандића, Филма, Рибље чорбе, па до група које још нису афирмисане и за које ће се тек чути. Већ неколико година организујемо и Ускршњи рок маратон, који окупља младе и неафирмисане групе из Шапца и других градова.

Под нашим кровом гостовали су и Мирослав Чангаловић, Трио Симонути, Стефан Миленковић, Тања Олујић, Соња Радојковић.

Културни центар сарађује и са Школом за уметничке занате, Удружењем ликовних стваралаца Шапца, Еоном, Школом за специјалне потребе "Свети Сава"...

Зграда у улици Господар Јевремова број 12, са 660м2 није баш у најбољем стању, у свом саставу има поред канцеларија, велику и малу салу, Клуб, као што смо рекли галерију и књижару, која је такође један од наших најуспешних сегмената рада, са великим избором књига , окупља велики број љубитеља писане речи.