Већ четврту годину заредом, у оквиру трибинског програма Културног центра, бавимо се темама које се тичу лингвистике, матерњег језика, писма и писмености. О овим и сродном темама промишљамо, причамо и питамо наше госте, а све то кроз разноврсне излагачке, интерактивне и радионичарске садржаје. Циљ нам је да на нов начин сагледамо стара знања и схватимо значај неговања културе говора.

Програм организује и води мр Катарина Јанковић Поповић

Четвртак, 2. март 2017. год.
Међународни Дан матерњег језика

Сала Културног центра, 13:30ч

"Зашто нам је важан родно осетљив језик – видљивост жена у професијама", др Смиљана Милинков и др Маја Седларевић

Ке, ице, иње, и остале гриње – или родно нетолерантан језик

Родни идентитет представља један од кључних аспеката идентитета свих нас. Управо због тога питања родно осетљивог језика превазилазе традиционалну поделу на граматички мушки и женски род, а најчешће пуно говоре о томе на који начин функционишу и какве су природе заједница жена и мушкараца у неком друштву. Употреба родно осетљивог језика у српском стандарду још увек је ограниченог домета и подложна је полемикама као и негативној стереотипизацији од стране академске и шире јавности, па би језичко планирање у будућности требало усмерити ка усклађивању језичких форми и усаглашавању академске и шире јавности о томе шта су прихватљиве родно осетљиве језичке форме које могу постати део друштвеног стандарда. О овим питањима говориће нам др Смиљана Милинков и др Маја Седларевић.

Др Смиљана Милинков је асистенткиња на одсеку медијских студија, Филозофског факултета у Новом Саду, а зајдено са др Мајом Седларов, на истом факултету под менторским вођством проф. др Свенке Савић одбранила је докторску дисертацију на тему родно осетљивог језика.

Разговор води мр Катарина Јанковић Поповић

Четвртак, 9. март 2017. год.
Сала Културног центра, 13ч

"Језици у поткровљу" – представљање књиге проф. др Ранка Бугарског

Састављена од четири дела, ова публикација својом садржином и структуром прати образац заступљен у ауторовим претходним књигама у Библиотеци XX век. Први део окупља четири рада са тематиком актуелне европске језичке политике, са нагласком на заштити мањинских језика, мултилингвизму и мултикултурализму, те на односу између језика и националне припадности, којом се писац последњих десетак година бави као експерт Савета Европе за Европску повељу о регионалним или мањинским језицима. Овај документ подробно је представљен у уводном поглављу, да би се као нит провлачио и кроз следећа четири. Наслов књиге симболички указује на искушења мноштва мањинских језика који се боре за опстанак под заједничким европским кровом, мада сабијени у само поткровље, док простране одаје на спратовима запоседају раширенији језици – међу њима и енглески, чије се простирање разматра у петом поглављу. Овај део закључује текст о појму традиције, посебно у лингвистици.

О књизи говоре: оснивач и уредник Библиотеке XX век Иван Чоловић и аутор.

Разговор води мр Катарина Јанковић Поповић

Иван Чоловић je дипломирао општу књижевност на Филолошком факултету у Београду, где је и магистрирао романистику, а потом и докторирао етнологију. Оснивач је и уредник (1971), а од 1988. и издавач серије књига "Библиотека XX век", у којој је досад објављено 170 наслова из области етнологије, антропологије и сродних дисциплина. Добитник је Хердерове награде за 2000. годину и награде Kонстантин Обрадовић за 2006. Године 2001. одликован је француским орденом витеза Легије части. 2010. године додељена му је титула почасног доктора, хонорис цауса Варшавског универзитета.

Уторак, 4. април – 20. април 2017. год.
Сала Културног центра, 13ч

"Копитар и Вук", аутор мср историје, Мирослав Терзић, превод на словеначки Ана Височник, дизајн Мила Веселиновић

Крајем 1813. године у руке царског цензора Јернеја Копитара дошао је занимљив текст, писан у форми честитке Карађорђу, који га је изузетно заинтересовао необичношћу свога језика. Писац овог текста био је млади Вук Караџић који је тек недавно пристигао у Беч. Препознавши у њему истински таленат Копитар је пожелео да упозна овог "необичног" аутора. То познанство, изузетно значајно за нашу културу, претворило се у трајно и нераскидиво пријатељство које је трајало три деценије. Копитарова улога у Вуковом делу и његове заслуге су немерљиве. Са задивљујућом вером у Вука, он је помогао да се овај даровити, самоуки човек претвори у препородитеља српске културе.

О изложби говори аутор.

Уторак, 9. мај – 22. мај 2017. год.
Сала Културног центра, 13ч

"Сизиф у борби за очување српског језика и ћирилице", Бојан Јокановић

Бојан Јокановић рођен је 1985. године у Тузли. Основно образовање стекао је у Добоју где и данас живи и ради, а средњошколско обазовање у Фочи, у богословској школи "Св. Петар добробосански". На Богословском факултету у Фочи завршио је високо образовање, а као вероучитељ ради у неколико основних школа. По стицању звања свршеног богослова, понео је титулу дипломираног теолога. Карикатуром се бави дуго година, а у последње две године пројектом "Сизиф" на изузетно креативан и занимљив начин бави се нашим правописом.

О изложби говори аутор.

Уторак, 19. септембар 2017. год.
Сала Културног центра, 13ч

"Језичко планирање и образовна језичка политика" – "мали језици" као део европске културне политике – гост, проф. др Јелена Филиповић

Др Јелена Филиповић ванредни је професор хиспанске лингвистике и социолингвистике Филолошког факултета у Београду. Бави се истраживањима у области језичке политике, језичких контаката, језика и рода, и сл. Ауторка је и коауторка неколико поглавља у књигама, као и више десетина чланака у домаћим и међународним научним часописима. Гостујући је професор Purdue Универзитета у САД. Чланица је управног одбора Српског друштва за стране језике и књижевности и саветница за курикуларна питања у области наставе страних језика при Заводу за унапређење образовања и васпитања Републике Србије.

Уторак, 10. октобар 2017. год.
Сала Културног центра, 13ч

Представљање зборника "Ми о Вуку" – Центар за културу "Вук Караџић" из Лознице

У оквиру своје разноврсне делатности Центар за културу "Вук Караџић" из Лознице има и своју издавачку делатност. Из ове продукције најпрепознатљивији је часопис "Призор", јединствени културолошки часопис за подручје Јадра и околине, као и већи број издања посвећених Тршићу, Вуку и језику. Књига "Ми о Вуку" представља збирку текстова са стручних скупова одржаних на Вуковим саборима од 2010. до 2015. године који су одржани у Кући писаца у Тршићу и то под јединственим називом Мит и стварност, а окупили су преко двадесет научника, писаца, истраживача и преводилаца који су изложили своје радове на пет различитих тема. Ова књига на инспиративан и веома приступачан начин говори о неисцрпном богатству Вукове баштине.

Гости: уредници књиге Војислав Карановић и мр Дајана Ђедовић и Вуле Журић

Разговор води мр Катарина Јанковић Поповић

Вуле Журић књижевник, писац радио драма, филмских сценарија, новинских чланака.

Дајана Ђедовић је докторанд на Факултету драмских уметности. Од 2006. до 2016. год. обављала функцију директора Центра за културу "Вук Караџић". Аутор пројекта редефинисања знаменитог места Тршић и његове улоге у култури Србије и Европе. Аутор пројекта и иницијатор отварања Музеја језика и писма и Куће писаца у Тршићу. Члан тима који је радио на номинацији Музеја језика и писма за Европски музеј године чија номинација је представљена у Глазгову 2015. године. Објавила четири књиге (три књиге разговора са књижевницима и уредник књиге о Вук Стефановићу Караџићу која је настала као резултат окупљања најеминентнијих стручњака из области језика и књижевности на округлим столовима у Тршићу). Члан Управног одбора Института за књижевност и уметност.

Војислав Карановић ради као уредник у Радио-телевизији Србије. Аутор је бројних телевизијских и радијских емисија. Пише поезију, есеје и радио–драме. Живи у Београду. За своју поезију добио је награде: "Бранко Ћопић", "Бранко Миљковић", "Меша Селимовић", "Владислав Петковић Дис", "Ђура Јакшић", "Васко Попа", "Златни сунцокрет", "Змајевa наградa", "Печат вароши сремскокарловачке" и "Ленкин прстен". Песме су му заступљене у многим домаћим и страним антологијама.

Уторак, 14. новембар – 28. новембар 2017. год
Сала Културног центра, 13ч

Поводом 190 година од штампања Првог српског буквара Вука Стефановића Караџића
Изложба – Просвет(л)и се!
ауторке мсрАна Чугуровић и мр Дајана Ђедовић

Користећи значајне јубилеје у историји српских буквара (Буквар инока Саве (1597), Буквар Гаврила Стефановића Венцовића (1717) и Први српски буквар Вука Стефановића Караџића (1827)) циљ нам је да оснажимо везу културних и образовних институција. Користећи симболички потенцијал који ове књиге имају покушаћемо да младима приближимо институције културе како би они постали активни учесници тих садржаја. Поред изложбе о историји српских буквара која је претходила Вуковом Буквару и значају ових књига у културној историји Срба одржаћемо и радионице за ученике током самог програма отварања на којој ћемо проверити шта су буквари били за њих и шта могу постати за њих када се сагледају у различитим историјским контекстима.

Представљамо Вам лого фејсбук странице Језичка култура, чија је ауторка Елда Станковић, докторанткиња Факултета примењених уметности у Београду, одсек дизајн, и добитница награде из фонда "Милош Ћирић" за најбољи студентски рад из области графичких комуникација.

Идеја за лого била је да се кроз серифни фонт Неопланта БГ прикаже језик и његово коришћење као и чување. Одвајањем кругова, односно серифа од њихове основе (слова).добијени су:
1. кругове који представљају српски језик (конкретан језик који се користи, размењује, дели, делује на друштво, итд.)
2. приказ језика (органа) који тај круг (који представља српски језик) употребљава. Другим речима, приказана су слова која имају језике (органе) и која говоре, односно чувају језик.

ЈЕЗИК ЈЕ АКЦИЈА!
ЈЕЗИК ЈЕ МУЗЕЈ!

Пратите нас на фејсбук страници ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА.