Резиденцијални програм Лазина кућа за писце 18. октобар – 23. октобар 2021. год. Шабац

Гошћа Лејла Каламујић, Сарајево

Уторак, 19. октобар у 18 ч

Представљање збирке прича Зовите ме Естебан

Сала Културног центра

Лејла Kаламујић је награђивана списатељица из Босне и Херцеговине. Рођена је у Сарајеву 1980. и дипломирала на Одсеку за психологију и социологију на Филозофском факултету у Сарајеву. Лејла пише прозу, есеје и критике. Централне теме којима се бави у својим радовима су сексуалност, лудило и смрт.  2008. године издала је прву збирку прича Анатомија осмијеха, у издању Накладе Зоро из Сарајева, а њена друга збирка кратких прича Зовите ме Естебан објављена је 2015. године, у издању Добре књиге из Сарајева. Ова збирка је објављена у у свим земљама региона. Лејла Kаламујић инспирацију за писање проналази у личном искуству, друштвеном окружењу и женама ауторкама које су део целе историје књижевности:

„Гласови жена су у традицији наших књижевности (а стољећима и на много ширем плану), најблаже речено, пригушени. Нама су данас посве јасни ти разлози. Свјесни смо што је патријархат и као систем вриједности и као начин живота, донио. Ја не желим да кажем да то значи да све вриједности проистекле из таквих књижевних традиција треба анулирати. То би било смијешно. Али мислим да морамо бити свјесни колико је мизогиније у њих уписано. И сад кад неко жели прескочити тај аргумент често се спотиче о те „универзалне вриједности“, или појмове какви су „човјек“ или „човјечанство“. То једноставно у пракси никада није функционирало на тај начин. „Универзалност“ и „човјечност“ увијек су бивале маске иза којих су се скривале (све)моћи одраслог мушкарца (најчешће бијелог мушкарца). Тако да, у том контексту, за мене је прича женског рода. И чак поред тога, што се тематски текст веже за однос кћерка-мајка, ја се и у књижевности заиста осјећам кћерком (што аутоматски не значи да ја ту улогу добро носим) оних мајки, којима друштвени и економски пореци нису дозвољавали афирмацију властитих поетика.

Добитница је бројних награда и признања.

Разговор води, Катарина Јанковоћ Поповић