Образложење проф. Владиславе Гордић Петковић, за најбољу необјављену савремену приповетку „Лаза К. Лазаревић“, награду која је јуче додељена Маријани Чанак

У врло јакој конкуренцији од 109 дужих и краћих наративних целина, које су се одликовале разнородним поетикама, стиловима и техникама у оквиру којих су били заступљени реалистичка проза и метафикција, минималистичка нарација, сказ, пастиш, сатира, као и (псеудо)мемоарска и исповедна нарација, од стране кандидата и кандидаткиња међу којима су се нашли и афирмисани, стваралачки самосвесни аутори и ауторке, прича Маријане Чанак издвојила се умешним и упечатљивим транспоновањем искуства у архетипску и симболичку вертикалу судбине женског тела и женског текста на нашим просторима. Мотиви егзистенцијалне угрожености, социјалне бесперспективности, насиља и мизогиније налазе противтежу у артикулацији женске солидарности и матрилинеарног културног памћења који надтрајавају и побеђују неправду, патњу и маргинализацију.
Владислава Гордић Петковић, професор енглеске и америчке књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду, бави се књижевном теоријом, критиком, публицистиком и превођењем са енглеског. Објавила је књижевно-критичке студије Синтакса тисине: поетика Рејмонда Kарвера (1995) и Хемингвеј: поетика кратке приче (2000), књиге есеја и чланака Kореспонденција: токови и ликови постмодерне прозе (2000), Виртуелна књижевност (2004) и Виртуелна књижевност 2: књижевност, технологија, идеологија (2007), као и већи број научних радова из области англоамеричке књижевности, огледа и приказа.